Ушушкано на падинама Златара нововарошко село Штитково својеврсан је музеј на отвореном. У овом мјесту као да је вријеме стало, а дрвене колибице чувају тајне српске историје. Управо у овом мјесту у средњем вијеку производило се хладно оружје, прије свега налазила се ковачница штитова па је село тако и добило име.

Штитково

– На пространим ливадама све до ријеке Тисовице ковали су се мачеви, штитови и друго хладно оружје које је Србима служило у борби против Турака. Свака кућа имала је своју пушкарницу, а прозори су били толико мали да кроз њих није могла проћи ни мачка, јер су се мјештани плашили да кад мушкарци оду у рат да ће непријатељ упасти у домове – рекао је Миломир Чкоњевић из села Штитково.

Дуго је Штитково било сједиште кнежевске породице Рашковић. У центру села налази се црква Светог Благовештења подигнута на темељима старог манастира који су управо Рашковићи изградили 1655. године. Изнад Штиткова пружају се стрме стене, а у њима се крија водена пећина у којој многи нису славно прошли.

– Овдашњи народ у њима се крио од Турака, јер до њих непријатељ је тешко могао да стигне. Бројни спелеолози овдје су вршили истраживања, а унутар пећине налази се издашан извор. Прије неколико година у пећину су улазили планинари и унутра пронашли један костур у дубећем ставу. Они су то донијели у центар села, а ја сам кости сахранио поред липе у порти цркве – прича Миломир.

Некада је село бројало пет стотина становника, а данас је ту само неколико мјештана који успутним пролазницима препричавају легенде везане за овај крај. Штитково је у једном периоду било и пријестоница старе српске државе и као једно од најживописнијих села увршено је у туриситичку понуду планине Златар, наводи Рина.

– Једно од ријетких мјеста гдје је потпуно сачуван традиционлани дух. Етно село Штитково представља типичан пример живог етно села. Уколико вас пут овде наведе доживјећете невјероватно путовање кроз вријеме. Задржали су се најстарији типови кућа и привредних зграда, примитивни начин сточарења и производње оруђа. Куће су постављене у низу, лицем окренуте ка цркви и школи. Село је око двадесетак километара удаљено до Златара, а даље вас пут води ка Ивањици преко планина. Тако да је сама вожња кроз овај крај изузетно живописна – рекла је Милица Поповић из Туристичке организације Златар.