Овај манастир евидентиран је као непокретно културно добро.

Манастир Светих врача Козме и Дамјана

Манастир Светих врача Козме и Дамјана, налази се у мјесту Зочиште, 5 клилометара југоисточно од Ораховца и пар километара југоисточно од Велике Хоче.

Село и манастир су добили име по извору љековите воде за очи.

Манастир Светих Врача Кузмана и Дамјана припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и евидентирано је непокретно културно добро.

Манастир је саграђен у 14. вијеку, у вријеме владавине Немањића, на остацима старе византијске светиње, али је његов ктитор непознат. У посљедњим истраживањима, на мјесту данашњег храма су пронађени ранохришћански надгробни споменици из 4. вијека, као и керамика из 3. и 4. вијека. Први писани помен манастира је у даровној повеље Стефана Дечанског из 1327. године. Најстарије очуване фреске у цркви, која потиче из периода оснивања, су из 14. вијека. Манастир је посједовао минеј из 15. вијека, који се чувао Народној библиотици , уништеној 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања.

У септембру 1999. године Цркву Св. Врача Бесребреника Кузмана и Дамјана, након доласка њемачких снага КФОР, припадници ОВК су минирали, а приликом експлозије уништене су многе вриједне фреске, иконе и други предмети, као и српско гробље и околне куће мјештана.

Монаси су евакуисани у посљедњем тренутку, пише Википедиа.

Црква је обновљена у октобру 2004. године. За изградњу је коришћен камен старе цркве и нова је скоро идентична порушеној. Сада су црква и посјед у специјалној заштићеној зони, ограђеној бодљикавом жицом, коју је поставио Кфор. У манастиру се налазе мошти светитеља Козме и Дамјана.

Како у Зочишту нема више Срба, манастир најчешће посјећују мјештани околне Велике Хоче и Ораховца и странци, а према моштима светитеља поштовање гаје и локални, али и Албанци из других крајева, због вјеровања у исцјељење болести, а неки од њих и због гриже савјести послије учествовања у рушењу манастира.

Како исцелитељских моћи овог манастира у које људи вјерују, како је писао Спутњик, моле и косовски Албанци.

– Дођу болесни или доведу дијете. Албанци неријетко траже и да им се прочита молитва, али то није могуће, јер нису крштени, углавном су муслимани. Ако инсистирају да се чита, гледамо да изађемо у сусрет, читамо псалтире, док леже испод моштију Светих Козме и Дамјана. Вјерујете, не знам скоро ни једног да се није исцјелио – рекао је раније отац Стефан, игуман манастира Зоц́иште.

Отац Стефан истакао је том приликом да Албанци ову светињу поштују као мјесто исцјељења, једнако као православни:

– Долазе домаћи, косовски Албанци, то је овдје традиција ко зна колико, нигдје није записано, али чим долазе кроз цијели 20. вијек, вјероватно су долазили и раније, у деветнаестом сигурно. Долазе по потреби, када болују од оних болести које љекари не могу да излијече традиционалном медицином. Иначе, сви код нас долазе кад су земаљски лекари немоћни – рекао је он раније.