Дан ослобађања 7.000 Срба Потпећа, Смолуће и Тиње код Тузле, који су 30. августа 1992. године извучени из окружења херојским подухватом Војске Републике Српске /ВРС/, уз садејство са јединицама МУП-а Српске и борцима ових мјеста, биће обиљежен у понедјељак, 30. августа, у Бијељини.

обиљежавање Дана ослобођења Смолуће, Потпећа и Тиње

Предсједник Борачке организације Бијељина Миодраг Стевановић рекао је да је у окружењу у Смолући погинуло више од 70 људи, а више од 200 их је рањено.

Он је истакао да ни након 29 година Тужилаштво БиХ није покренуло ниједан процес против оних који су крвнички нападали Србе у окружењу, али су четири човјека која су бранила своја огњишта процесуирали и осудили на дугогодишње робије.

Стевановић је истакао да су и војници српске војске, који су учествовали у овом пробоју, данас изложени прогонима Тужилаштва, позивају их на разне информативне разговоре, измишљају да је српска војска том приликом починила некакве злочине, за шта Стевановић тврди да то није тачно.

– Требало би да позовемо институције Републике Српске да дају пуну подршку овим људима – рекао је Стевановић и додао да ове људе нико не смије оставити на цједилу.

Он је подсјетио да је операција „Смолућа“ трајала од 25. до 30. августа 1992. године, када се око 7.000 Срба из села Потпећ, Смолућа и Тиња нашло у окружењу, нападнути јаким снагама такозване Армије БиХ.

– Људи су били приморани да чувају своја огњишта и породице, те штите своје животе. Али, нападнути великим снагама, то је било неиздрживо и немогуће јер је мали број војника бранио ту територију. Нису имали никакав контакт са осталим јединицама ВРС – рекао је Стевановић.

Он је навео да је операцију „Смолућа“ планирала ВРС да би се ти људи на било који начин спасили.

– Хвала Богу операција је успјела и људи су извучени са опкољене територије – рекао је Стевановић.

Он је напоменуо да се Срби никада нису вратили у свој завичај, те да је остало само згариште које подсјећа на велико страдање српског народа.

– Становници Потпећа, Смолуће и Тиње кад су изашли на слободну терторију, највећи број њих је уточиште нашло у Бијељини, а сви који су били војно способни прикључили су се ВРС. Нажалост, велики број њих је погинуо у одбрани и стварању Републике Српске. На гробљу у Пучилама је подигнут споменик у њихову славу и част гдје уклесано 150 имена војника и цивила – рекао је он.

Стевановић је позвао грађане Бијељине и учеснике и породице погинулих да у понедјељак у 12.00 часова на гробљу у Пучилама дођу и увеличају дан сјећања на ове хероје.

Љубиша Лазић, у то вријеме био је на дужности командира чете и посљедњи ратни командант Гарде „Пантери“, подсјетио је да је у августу 1992. године донесена одлука да буде изведена операција којом би се спасило 7.000 Срба у окружењу.

– Главни штаб је донио одлуку да јединице Источно-босанског корпуса формирају оперативну групу, која је у вријеме поласка бројала 650 људи. Носилац активности је била наша јединица, ми смо у том моменту имали 320 људи. Од тих 650 људи, за та три-четири дана операције погинула су укупно 23 човјека, а 150 их је рањено – рекао је Лазић и додао да су из „Пантера“ погинула четири борца, а 16 их је рањено.

Према његовим ријечима, српске јединице су по свим војним правилима бриљантно одрадиле операцију.

– Сви наши циљеви су били легални и легитимни. Ниједан наш припадник није починио никакав ратни злочин, јер није ни било контакта са цивилима, само са оружаним формацијама такозване Армије БиХ – рекао је Лазић.

Милан Јокановић, учесник свих ових догађаја у Смолући, рекао је да су то били незаборавно тешки и трагични дани, а он се са породицом налазио у окружењу, као и са осталим Потпећанима, Смолућанима и Тињанима.

– Бранили смо нашу груду земље и наш завичај. Сваки дан су били напади и малтене сваки дан је гинуо један по један, да ли војник, да ли цивил, док није дошла Гарда `Пантери` и други добри људи који су уз нашу помоћ спасили 7.000 људи из оружења. Нажалост, послије смо оптуживани ми који смо се бранили на својој земљи – рекао је Јокановић.