Колико пута вам се десило да пролазите поред значајних споменика у нашим градовима, а да ни не знате коме су посвећени?

Кајмакчаланска битка битно је утицала на морал српске војске у Првом свјетском рату илити Великом рату, а уједно је представљала и Капију слободе и могућност повратка у Србију.

Српска војска, у првом свјетском рату, послије преласка преко Албаније, гдје је десеткована, опоравила се послије извјесног времена и заузела дио јужног фронта који је ишао и преко планине Кајмакчалан у Македонији. На врху ове планине се налазила и осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану.

Послије осамнаест дана тешке и неизвјесне борбе на Кајмакчалану, српска војска је успјела да отвори „Капију слободе“ и да побједоносно крене пут своје домовине. На воловским колима, по лошим путевима и неповољним временским условима војници нису понијели само понос и слободу, већ и успомену на велику побједу која им је омогућила повратак домовима-осматрачницу са врха Кајмакчалана.

У самом срцу Београда, на мјесту гдје је некада била башта Старог двора и гдје су се млади краљевићи Александар, Томислав и Андреј играли рата, реконструисана осматрачница стоји као подсјетник на сва страдања и жртве које је Србија поднијела у Великом рату.

Како се никада не би заборавили великани који су се храбро борили за своју отаџбину, на осматрачници су направљене и спомен-плоче са именима свих српских генерала који су учествовали у Првом светском рату.

Камена утврда је прекривена пузавицама и камењем, тако да што више подсјећа на оригиналну осматрачницу која је српским војницима била од великог значаја у бици која је остала запамћена по великом броју жртава која је претрпјела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Месингане спомен-плоче са именима свих генерала који су се храбро борили у Великом рату чине централни део овог несвакидашњег споменика.

Храброст, љубав и жеља за повратаком у домовину дала је српским војницима снагу да освоје „неосвојив град“, а њихова борбеност и пожртвованост на скроман начин овековечена је осматрачницом у Пионирском парку, али и малом спомен црквом (капелом) на врху Кајмакчалана гдје се налазе лобање мртвих српских војника. „Мојим див-јунацима неустрашивим и вјерним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овдје као вјечни стражари на прагу отаџбине“, посвета Александра Карађорђевића на спомен капели.