Тог 26. маја 1955. догодило се незамисливо – нови предсједник Совјетског Савеза Никита Хрушчов дошао је у посјету Југославији и, наравно, маршалу Брозу. Био је то први пут од Титовог историјског „не“ Стаљину да државна делегација Совјета дође у Београд. А онда је услиједио још један шок – Хрушчов је рекао: „Извините!“

ДАН КАДА ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА БИЛА МОЋНИЈА ОД СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

Никита Хрушчов је након Стаљинове смрти постао неприкосновени предсједник Комунистичке партије. Послије краткотрајне владавине Георгија Маљенкова чврсто је зграбио све полуге власти и постао предсједник Совјетског савеза, наводи Историјски забавник.

Ипак, према Југославији и нарочито према Титу, Хрушчов је био много „мекши“.

Године 1956. на XX конгресу странке, Хрушчов је запањио присутне означивши Стаљина као главног кривца за раскид са Југославијом. У складу са том политиком лично је предводио совјетску делегацију на преговорима у Београду, када је јавно признао грешку Стаљиновог напада на Комунистичку партију Југославије, југословенску државу и можда најважније, Тита.

Хрушчов стиже у Београд

Очевици кажу да је надмоћ југословенског маршала била више него очигледна. Хрушчов је носио тамно одјело, лоше скројено, са изгужваним шеширом и медаљама из Другог свјетског рата. Био је видно нервозан.

Тито је, напротив, носио савршени бијели сако. Изгледао је као “амерички милијардер који се смиловао да прими старог ратника” како су примјетили поједини медији годинама касније.

Двојица комунистичких лидера били су скоро вршњаци – Титу је било 63, а Хрушчову 61 година. Совјетски вођа је, пак, дјеловао много старије.

Управо ту, на аеродрому, Хрушчов је изговорио ријечи које нико није вјеровао да ће чути. Објаснио је да су оптужбе против Југославије и акције које је предузео Совјетски савез биле лажне, неправедне и конструисане на лажним документима народних непријатеља.

„Берија и Абакумов су били агенти империјализма који су се инфилтрирали у редове наше партије. И организовали су стравичну завјеру против југословенских другова“, објаснио је Хрушчов Титу у Београду.

Поменути Лаврентиј Павлович Берија, у тренутку Стаљинове смрти министар унутрашњих послова, и Виктор Абакумов, комесар одбране, већ су били убијени.

Било како било, Хрушчов је рекао „извините“.

Тито је прихватио пружену руку и разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације којом су нормализовани међудржавни односи. Политички рат који је седам година потресао комунистичку Европу био је готов.