Америчка обавјештајна агенција ЦИА на популарном сервису Флицкр има свој профил на којем објављује декласификоване географске карте, дакле оне на којима више нису ознаке тајности па их смије видјети и јавност. Прије неколико година објавили су и неколико карата Југославије, које су тада неке изненадиле. Једна је из 1981. године, а друга, она из 1998., јесте војно-географска. Ту је и једна карта централног Балкана из 2000., на којој се дјелимично налази и Хрватска, наводи Вечерњи лист.

САД су иначе биле прилично заинтересоване за Југославију која је у вријеме Хладног рата била важна држава. Тако је 2007. објављен документ од 20. новембра 1970. године, у којем се говори о “снагама које су децентрализовале политичку власт и контролу унутар Југославије више него у било којем другом комунистичком друштву”.

“Питање је хоће ли те снаге подрити централизам у Југославији, а изглед посттитовске стабилности неће постати јасан још неко вријеме. У сваком случају, карактер Југославије се мијења, а посљедице евентуалног резултата све су важније за Југословене, Русе и Запад”, пише у уводу документа, у којем се цитира и изјава црногорског комунисте и дисидента Милована Ђиласа о могућности совјетске интервенције у Југославији.

У овом документу већ се говори о поститовској Југославији, што не чуди јер је Тито већ био у поодмаклој старости, но умро је тек 10 година послије. ЦИА је већ ту наслутила крвави распад Југославије. “Потенцијал за катастрофу је стваран”, пише у документу у којем се упозорава да би Хрвати, ако Едвард Кардељ или Коста Црвенковски након смрти Тита буду тражили њихове оставке, могли кренути према сецесији која би се у том случају могла спријечити једино војном акцијом под српским и црногорским генералима.

“Доведе ли се то до екстремног закључка, то би могло значити грађански рат”, пише у документу. Такође се наводи како Кардељ у борби против републичких лидера има само Титов лични ауторитет и војску. “Након Титове смрти остаће само војска”, пише у документу.

У документу се истиче и да су Словенија и Хрватска знатно богатије од других дијелова Југославије и наглашавају хрватске тежње према независности. При крају документа налази се рјечник, а под “Хрватска” истиче се како се њоме готово хиљаду година управљало из Беча и Будимпеште, док је Далмација имала знатно друкчију историју од остатка земље те да је била земља пирата, трговаца и дугогодишња колонија Венеције.

Космополитски настројени Далматинци, истиче се, не дијеле тако снажно милитантни национализам остатка Хрватске те су, барем између два свјетска рата, били склонији прогласити Србе побједницима и јамцима независности од несловенске доминације.