15/07/2022

„Уставни суд БиХ одавно је инструмент само једне политике и само једног народа у БиХ. Исти суд је прије десетак дана донио одлуку о привременом стављању ван снаге Закона о лијековима, а данас Одлуку о наметнутом Инцковом закону. Овим је Уставни суд БиХ већ започео предизборну кампању само једне политике у БиХ“, рекао је Чубриловић.
Он је додао да је Одбор за уставна питања у одговору који је у фебруару послао Уставном суду БиХ на захтјев за покретање поступка за оцјену уставности Закона о непримјењивању одлуке високог представника, који је покренуло седам делегата у Клубу Бошњака у Вијећу народа Републике Српске, изнио ваљане доказе за његово одбацивање, али да је Уставни суд БиХ, упркос томе, донио још једну политичку одлуку.
„Свима је јасно да дио Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске нема Уставом БиХ предвиђену процесну могућност за покретање поступка, јер Вијеће народа није посебан законодавни орган. Због тога је само подношење овог, али и других захтјева, супротно члану ВИ/3а) Устава Босне и Херцеговине и Уставни суд није имао уставни основ за његово разматрање и био је дужан да га одбаци“, рекао је Чубриловић.
Он је нагласио да високи представник нема овлашћење да доноси законе, те подсјетио да је и Венецијанска комисија у студији у којој се бави овлашћењима високог представника навела да „демократски принцип суверенитета народа тражи да законе усваја тијело које је народ изабрао“.
У одговору Одбора за уставна питања наведено је да „члан 3. (првог) Протокола уз Европску конвенцију о људским правима тражи да законодавно тијело бира народ, а ово право је лишено свог садржаја ако законе усваја неко друго тијело или појединац“.
07/04/2026
06/04/2026
09/03/2026