Кнегиња Милица Хребељановић, Лазарева 55-годишња удовица, преузела је власт док њен тад петнаестогодишњи син Стефан не постане пунољетан.

Иако су звона на париској катедрали Нотр Дам огласила српску побједу, све касније говорило је другачије. Преживјеле је чекао тежак опстанак под отоманском силом. А пресудну улогу у свему имала је управо Лазерева жена, кнегиња Милица Хребељановић!

Наиме, губитак кнеза Лазара Хребељановића и његове војске донио је нове судбоносне дане – борбу жена за спасавање свега преосталог. Тако је први пут у историји Србије жена дошла на упражњено владарско мјесто. Кнегиња Милица Хребељановић, Лазарева 55-годишња удовица, преузела је власт док њен тад 15-годишњи син Стефан не постане пунољетан.

Како су бројни мушкарци изгубили своје животе, бранећи границе своје отаџбине, и многе друге жене су тада, попут ње, преузеле улогу чувара породице, потпуно завијене у црно. Док су неке обукле монашку ризу и живот посветиле Богу.

Кнегиња Милица рођена је око 1335. године, у вријеме владавине цара Душана, као чукунунука Вукана Немањића, најстаријег сина великог жупана Стефана Немање. Са родитељског двора одлази на царски, гдје се образује. Ту, са 18 година, упознаје Лазара Хребељановића, сина царског логотета.

Потом уз благослов цара Душана и царице Јелене 1353. године љубав двоје младих људи крунисана је браком. Имали су, чак, осморо дјеце – пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, и три сина, Стефана, Вука и Добривоја, који је умро у раном дјетињству.

Милица је са Лазаром, већ осамостаљеним кнезом Рашке с престоницом у Крушевцу, живјела на двору уређеном према немањићкој традицији, чији златни вијек траје до битке на Косову.

Послије косовског губитка било јој је понуђено да са дјецом мир нађе у Дубровнику, али она је остала у опустошеној Србији и преузела остатке државе свога супруга. Поред бриге о малољетној дјеци, посветила се државним пословима.

Све што је дотад проживјела уз супруга владара кнегиња је примјенила у вријеме судбоносних одлука. Први пут у историји жена је дошла на власт. Милица Хребељановић, Лазарева 55-годишња удовица, постала је чувар државе, а остале жене улогу чувара породице и народа. Ништа више није било исто послије Косовског боја.

И раније утицајна у српском народу, три мјесеца након Косовског боја, пред опасношћу од Угара, кнегиња Милица се одлучује на савез са дотад највећим непријатељима, Турцима. Уз примање вазалних обавеза, плаћање данка и давање војске, договор је подразумевао и личну жртву српске владарке, одлазак њене најмлађе ћерке Оливере у Бајазитов харем.

Милица је мудро управљала Србијом све до Стефановог пунољетства 1393. године, када оставља свјетовно име и постаје монахиња Евгенија. Ипак, остаје незамјенљив савјетник младог деспота. До краја је стајала уз њега и проналазила излазе из најтежих прилика, подсјећа Курир.

Била је омиљена српска владарка. Љубав и поштовање према њој народ је пренио и у пјесме, а писац њеног житија свједочи:

„По љепоти и доброти својој она не бијеше само жена него и мудри Одисеј у многим стварима. Ко ће изрећи сва њена дјела!“

Преминула је 11. новембра 1405. године у манастиру Љубостињи, својој задужбини, гдје је и сахрањена.