Да ли шетају поред ње или је посматрају током вожње из кола, у сваком случају нема особе која се не одушеви величином и архитектуром ове грађевине од 65.000 квадрата која уљепшава Нови Београд.

Палата Србија

Палата Федерације, позната по називима Палата Србије и Зграда Савезног извршног вијећа (СИВ и СИВ 1) је административна зграда на Новом Београду налази се у Блоку 13 између Булевара Михајла Пупина и Булевара Николе Тесле.

У овој невјероватној згради која је највеће архитектонско чудо у земљи и у којој и данас све одише историјом, одржана је прва конференција Покрета несврстаних.

Зграда је подигнута 1959. за потребе тадашње Владе СФРЈ (Социјалистичке Федеративне Републике Југославије), а њен величанствен изглед и данас симболише моћ коју је имала Југославија као водиља Покрета несврстаних и новог комунистичког поретка.

ЗАДРЖАЛА СВОЈ ПРВОБИТНИ ИЗГЛЕД

У Палати се готово ништа није промјенило још од времена Тита и Југославије. Зграда је пројектована у облику слова „Х“ и обухвата површину од 5.500 квадрата. Од 65.000 квадрата за канцеларијски простор употребљива само четвртина, а остало отпада на огромне ходнике, салоне и централни протоколарни дио за пријеме.

Испред средњег крила, налази се нижи дио покривен стакленом куполом у коме је свечана дворана (Сала Југославија) која може да прими 2.000 званица. Објекат садржи 744 канцеларије (свака заузима око 30 квадрата), 13 сала за конференције, шест салона, три дворане и двије гараже.

Све што се налази унутра је ту, намјештај, столарија, теписи, климатизација – све одише историјом и оставља без даха свакога ко овдје крочи.

У изградњу је уложено 11,3 милијарде динара, што је и данас прилично огромна свота – чак 96 милиона евра).

Већ при самом уласку у зграду наилази се на степениште које је невјероватно лијепог изгледа и води до централног фоајеа и мозаика „Сутјеска“, грандиозних димензија од 90 квадрата, на којима је приказана једна од најзначајнијих битака Народно-ослободилачке борбе.

Из централног фоајеа улази се у чувених шест салона, који симболично представљају некадашње југословенске републике – Босну и Херцеговину, Македонију, Србију, Хрватску, Словенију и Црну Гору. Македонски је први.

Његово уређење може се описати као најтрадиционалније. Главни дио намјештаја састоји се из централног стола и полукружне гарнитуре, софри и клупа за седење инспирисаних традиционалним македонским покућством.

Тито им и данас задаје задатке

Фонтана на платоу испред Палате највећа је на територији бивше Југославије и у овом дијелу Европе. Српски званичници и данас поред ње дочекују шефове других држава и влада.

Занимљиво је да се испод фонтане налази велика соба са машинама које управљају овим системом, а мајстори ни данас, послије бројних покушаја, не могу до краја да протумаче како оне функционишу. Или што би запослени у СИВ рекли: „Тиле нам и данас задаје задатке.“

НАЗИВ

Зграда је по изградњи добила име Палата Федерације, али је колоквијално, чак повремено и у званичној употреби, називана СИВ и, послије изградње зграда СИВ 2 и СИВ 3, СИВ 1. Послије распада СФРЈ, коришћен је само назив Палата Федерације, а по отцепљењу Црне Горе 2006, зграда је добила незваничан назив Палата Србије/Палата Србија, али званично никада није применована.

Занимљивости

11,3 милијарде динара уложено у изградњу

септембра 1961. овдје је одржана прва конференција Покрета несврстаних земаља

5 спратова има Палата и укупно 65.000 квадрата

40.000 квадрата чине ходници и сале

744 канцеларије се налази унутар здања

13 сала за конференције

6 салона названих по бившим републикама СФРЈ

3 дворане има у Палати