У хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“, која је трајала четири дана, према најновијим подацима Документационо-информационог центра Веритас, убијено је 1.880 људи, а неидентификована су 654 страдала Србина.

Директор Веритаса Саво Штрбац рекао је да у Загребу има око 360 ексхумираних тијела која сигурно потичу из времена „Олује“, али још нису идентификована.

– Има и око 60 регистрованих гробних мјеста која нису ексхумирана. Кад се зна гдје су та гробна мјеста требало би то и да се ексхумира, али они у Хрватској све то потежу полако – изјавио је Штрбац за РТС.

Према његовим ријечима, у „Олуји“ је протјерано најмање 220.000 људи.

Штрбац сматра да би резултати најновијег пописа становништва у Хрватској из 2021. године могли бити поразни за Србе јер је тамо само старачка популација.

– Биолошки сат ради, умиру природном смрћу, још када се томе додају и неуслови у којима живе, очекује се да би их сад могло бити око 150.000 до 160.000 – оцијенио је Штрбац.

Он је подсјетио да је, према попису из 1991. године, у Хрватској било 582.000 Срба и 106.000 Југословена, међу којима су Срби били између 60 и 70 процената, у чему се слажу сви демографи.

Штрбац је истакао да Хрватска „није расположена да суди својим злочинцима“ и да је отворено много истрага за „Олују“, али да су то класична кривична дјела, док крађе и убиства нису подводили под ратни злочин.

Коментаришући упозорење тужиоца судског механизма у Хагу Сержа Брамерца у Савјету безбједности УН да Хрватска није баш расположена да суди својим злочинцима, Штрбац је нагласио да је требало чекати 27 година да Брамерц каже праву истину, али ни то, каже, не би рекао да није био испровоциран изјавом главног државног тужиоца Хрватске која је у вези са Петровачком цестом рекла да њихови тужиоци нису нашли никакав доказ за злочин.

Он је позвао породице које још имају неријешено питање нестанка и идентификације својих чланова у рату и „Олуји“ да пријаве несталог код Међународног комитета црвеног крста или код националног комитета, без обзира гдје у свијету се налазе.

– То је могуће и потребно је и да дају кап крви из прста. Што више чланова породице да крв, то је већа вероватноћа да ће ти референтни узорци бити квалитетни и да ће, ако су негде пронађени посмртни остаци, моћи да се идентификују – објаснио је Штрбац.