Као организатор Мајског преврата 1903. овај министар унутрашњих послова био је познат као „човјек крвавих руку“.

Историја је Ђорђа Генчића забиљежила као „човјека крвавих руку“, јер је баш он организатор Мајског преврата 1903. којим је угашена династија Обреновића.

Од авантуристе до министра

Генчић је рођен 1861. у Великом Извору код Зајечара, у богатој породици власника великог земљишта и неколико рудника угља. Школовао се у некој приватној трговачкој школи у Бечу, а онда га је авантуристички дух одвео у Русију, гдје је похађао војну школу. Упркос танком образовању, по повратку у Србију именован је за управника Ниша, па за начелника Нишког округа… Извјесно вријеме провео је на служби у Народној банци, а у љето 1899. постао је министар унутрашњих послова у влади Владана Ђорђевића, подржавајући његову политику чврсте руке и полицијске стеге.

Генчић је био одан пријатељ краља Милана и стога наклоњен и његовом сину Александру. Али кад је овај саопштио да ће се оженити дворском дамом своје мајке, разведеном и 12 година старијом Драгом Машин, 1900. поднио је оставку и сву своју енергију и везе усмиерио на осујећивање тог брака јер га је сматрао штетним за Србију. Пријетњама и уцјенама Генчић је убиједио Драгу „да у интересу Србије“ остави Александра.

Александра је хтио да наговори да се одрекне круне и да на престо врати Милана, ожени га неком принцезом и настави лозу Обреновића…

Уплашена Драга је, према ономе што је Генчић причао, била спремна да пође његовим колима у добровољно изгнанство. „Али тада мој пратилац официр Нешић поквари све то једним нетактичним гестом. Пошто је врло неспретно похвалио Драгино одрицање изреком да је бољи мршав мир него дебела парница, додао је с нешто ироније да је то боље, јер, уосталом: … „Гдје сте ви за краљицу!“ На те ријечи неумијесне и нетактичне Драга се усплахири, њене очи сјевнуше страховитом љутњом и она се угризе за усне. Болно увријеђена, ‚преврте‘ се и ја то осјетих.“Кад је и Милан из Беча поручио да се неће враћати у Београд, Генчић је преломио. У интервјуу који је дао на ту тему годину дана пред смрт, 1938, рекао је: „Кроз свијест ми је прострујала мисао: на твоје раме и на твоју главу, Генчићу, пада једна тешка дужност! Ти ћеш да успоставиш ред у овом хаосу и у овој смоли што се запекла у машинерији наше политичке будућности!”

Окупио завјеренике

Уз помоћ сестрића, поручника Антонија Антића, изградио је завјереничку мрежу међу младим официрима, затим је успоставио контакте с Карађорђевићима… и Обреновићима је 29. маја 1903. дошао крај. Није му од преврата ишло добро у животу: за сваку добит у послу говорило се да је „наплатио преврат“, а због крвавих руку није био пожељан политички партнер. Тестаментом је оставио велику суму новца у добротворне сврхе, захтјевајући да се то не објављује у јавности. У његовој кући у Београду данас је Музеј Николе Тесле.

Иронично је да је Генчића, уз скандал о којем се причало, жена оставила због Арсена, брата Петра И Карађорђевића, којег је баш он довео на престо.

ПРЕГОВОРИ С КРАЉИЦОМ

Генчић је успио Драгу да убједи да остави краља Александра и оде у изгнанство. „Али тада мој пратилац официр Нешић поквари све то једним нетактичним гестом. Додао је с нешто ироније да је то боље јер, уосталом: ‚Гдје сте ви за краљицу!‘ На те ријечи неумјесне и нетактичне Драга се усплахири, њене очи севнуше страховитом љутњом и она се угризе за усне. Болно увређена, ‚преврте‘ се и ја то осјетих.“