Први син краља Петра првог рођен је на Цетињу 1887. године, гдје је провео дјетињство у кући свога дједе по мајци, црногорског краља Николе првог.

Као дјечак похађао је војну школу у Русији, а у Србију је први пут дошао 1903. године, кад му је отац крунисан за краља. Имао је неукротиву нарав, која га је често доводила у неприлике, док је његов млађи брат Александар био вјештији у опхођењу с околином. „Ђорђе је моја крв, а Александар крв његовог дједе Николе“, говорио је краљ Петар.

Ђорђе је имао 22 године кад је ногом у доњи стомак ударио свог послужитеља Стевана Колаковића, јер овај није на вријеме предао принчево писмо некој дјевојци. Тешко повређени Колаковић је сутрадан оперисан, али је послије неколико дана преминуо.

Бура у јавности

Догађај је изазвао велику буру у домаћој јавности, па је Ђорђе био принуђен да касно по подне 27. марта 1909. године изјави да се одриче пријестола Краљевине Србије. У љето 1912. године Крунски савјет под предсједништвом краља Петра донио је одлуку да се принц упути на „систематско лијечење“, али од тога није било ништа: само пет дана касније објављена је мобилизација за Први балкански рат.

У Првом свјетском рату је заповједао једном јединицом, а већ је 1914. рањен – свједоци тврде, усљед сопствене неспособности, а послије рата, након више сукоба са братом, 1926. године затворен је у психијатријској болници у Горњој Топоници код Ниша. Послије убиства краља Александра 1934. године очекивао је пуштање на слободу, али то није дозволио кнез Павле, па је у Топоници дочекао и Други свјетски рат.

Послије 16 година заточеништва ослободили су га Нијемци. Без обзира на политичке игре које су пратиле његову абдикацију, чињеница је да је Ђорђе Карађорђевић, у најмању руку, био неуравнотежен.

Сам абдицирао

Брзо се покајао и што је својевољно абдицирао и поново је истицао своје претензије на круну. Најава Александрове женидбе румунском принцезом Маријом, која би запечатила постојеће стање на пријестолу, посебно га је узнемирила, подсјећа Курир. Из Париза, гдје је Ђорђе 1922. године боравио, отправник послова наше амбасаде писао је министру спољних послова Нинчићу: „Одавно већ краљевић долази сваки дан у посланство и врло често изазива свађу и скандал. Препире се с послугом, свађа се са чиновницима и пријети.

Послије Другог свјетског рата принц Ђорђе је живио у Београду као слободан грађанин. Нова власт му је додјелила пензију, а има озбиљних тврдњи да се повремено у Топчидерској шуми шетао са Титом. Умро је у Београду 1972. године.