Бранко Лођиновић преживјели учесник Другог свјетског рата, гледао је са својих 15 година како је убијано 300 Гргуровчана, а сада је открио како је то изгледало.

Око 300 недужних лица су постали жртве највећег фашистичког терора који памте Гргуровчани из 1942. године. Прије Другог свјетског рата ту су живјели вриједни људи у слози сјећа се Бранко Лођиновић. Сви су се поштовали док њихове комшије нису обукле већ припремљену униформу и ступиле у састав војске фашистичке Њемачке.

– Било је 80 њемачких кућа. Имали су своју школу на свом језику. Имали су такође и своју кафану, али имали су и састанке. Они су ту спремали људе за ту борбу за коју су знали да ће да дође. У том селу било је дио људи који су били поштени, а био је њемачки дио који су били нацисти – истакао је Бранко.

У соби која изгледа као музеј, налазе се свједочења о томе како је убијено 300 Гргуровчана. Бранко је тада има 15 година и све то гледао својим очима.

Тјерали су их и тукли. Вукли су их потом крваве до рупе. Када су их довукли до те рупе онда су почели 10 по 10 да стрељају. Свако је морао да клекне и да чека да га убију. Међутим једни су почели да бјеже пошто је то велико друштво. Ко год је побјегао, наши Нијемци о којима сам говорио направили би 3 обруча око тога. Тако да ко год побјегне овај други може да га довуче и да га убију – рекао је Бранко.