Име Душана Пурића највећем броју данашњих Срба не значи ништа. Нема своју улицу, по њему се не зову ни тргови ни школе. Спомен плочу на Вождовцу добио је тек 2003. године. Да добије бисту морао је сачекати све до 2010. године када је једна, посвећена њему, постављена на главном тргу у Ужицу.

Душан Пурић рођен је 1873. године у Ивањици

Душан Пурић рођен је 1873. године у Ивањици у трговачкој породици. Након завршеног шестог разреда Гимназије, уписао је Војну академију, коју је у 24. класи заврсио 1894. године. Тада је добио чин артиљеријског потпоручника.

Завршио је Вишу војну академију, а усавршавао се и у Француској. По повратку из иностранства поставњен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву. Био је командант 17. комбинованог и 6. пјешадијског пука.

Први свјетски рат, Душана је затекао на шарганским положајима гдје је командовао 4. пуком „Стефан Немања“ у саставу Ужичке војске и спрјечавао надирање непријатења од Вишеграда према Мокрој гори и Кремни.

А онда је почела битка на Мачванском камену. Командант Пурић добио је наређење Врховне команде да стигне до Мачковог камена, нападне непријатеље и спријечи његово продирање у дубину Србије. 4. пук Дринске дивизије који је тада ушао у састав Дунавске дивизије, наређење је извршио беспријекорно, записано је у српској историографији.

Послије напорног марша и попуне пука у Ваљеву, Пурић је стигао на Мачков камен у најтежим тренуцима. Видјевши жестину којом се битка водила и неповољан положај у ком се нашла српска војска, није оклијевао.

Тог 22. септембра 1914. издао је официрима историјску заповијест: „Војници, ми смо овдје дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном! У јуриш! За слободу и отаџбину!“

Војнике је повео не у побједу, али у историју! Храбри командант погинуо је међу првима.

Битку је преживјело само 1000 војника и официра „Стефан Немања“, а Аустроугарска је на крају ипак добила своју „пирову побједу“.

Извор: Историјски забавник