06/05/2022
– Великим залагањем блаженопочившег патријарха Иринеја урађено је много тога на завршетку Храма. Завршавају се радови у крстионицама, припрема се простор гдје ће бити музеј, постављају се мозаици – прича владика који каже да вјернике, али и све посјетиоце Храма, ма које вјере били, већ на улазу чекају изненађења и призори које неће видјети ни у једном од постојећих цркви и манастира. Посебност Храма и јединственост која га издваја у цијелом свијету види се већ и по икони, мозаику на улазу. Али идемо редом…
Свети Сава је био велики мисионар или, како бисмо то данас рекли, дипломата, па се некако десило да на вратима на уласку у Храм, која су грандиозна, буду написане молитве на 24 језика, прича владика Стефан, који додаје да било који становник земаљске кугле који дође пред Храм може на себи веома блиском језику да прочита три молитве.
– Оче наш, Богородице Дјево и Царе небески. То су најосновније молитве, богу Христу, Богородици у Духу светоме. Ова врата су јединствено мјесто на свету, прва мистерија, која наш Храм чини посебним – истиче Шарић.
У традицији српског народа је да се изнад улаза слика фреска оног коме је црква посвећена. Међутим, Храм је и по томе другачији.
– На улазу, на централном мјесту, није Свети Сава, који је увијек био посебан за наш народ, већ Исус. С десне и лијеве стране главног улаза су фреске Светих Симеуна и Саве. Иако је Храм посвећен Светом Сави, он је, прије свега, посвећен Господу Богу. Тако се овдје испунила и правда и интересантна ствар. У ријетко којем храму или цркви можете видјети овако нешто – наводи владика.
Међу мистеријама Храма су и олтари, којих, осим у централном, има и подземном дијелу светиње.
– Три олтара су на коти нула. На коти 13 су два олтара и испод, у крипти, гдје је сахрањен патријарх Иринеј, један олтар. Централни од шест олтара посвећен је Светом Сави. Десни олтар посвећен је београдским мученицима Ермилу и Стратонику, који су живјели крајем трећег и почетком четвртог вијека и који су страдали због вјере и хришћанства. Лијево, када се гледа с улаза, олтар је посвећен деспоту Стефану Лазаревићу, ономе који је Београд учинио престоницом. То је нит која се провлачи до данас и показује да хришћанство овдје има дубоке корене, много прије званичне Српске православне цркве и прије Светог Саве – објашњава старјешина Храма.
Владика Шарић каже да и по куполи, која је је највећа на свијету, Храм улази у категорију уникатности и јединствености у свијету:
– Она нема ослонце, наслоњена је на апсиде, нема стубова који би им сметали.
Централни дио унутрашњости Храма нема стубове, што је омогућило да се се у Храму постави највећи лустер на свијету.
– На њему су исписани симболи вјере. Када погледате кроз њега, видите крст и Христа у вазнесењу. Некада је била чувена вавилонска кула, која је описана у Старом завјету, гдје су људи хтјели да се попну, не духовно, већ физички, да виде Бога. Хтјели су да граде велику кулу, да виде гдје Бог живи. Бог им је тад, како каже Свето писмо, помео језике и расуо их по цијелом свијету. Ми смо вратили ту идеју не да се као Вавилонци пењемо без благослова, већ смо људе довели у Храм, па кад прочитају молитву, не морају да се пењу, већ виде Христа.
Под куполама Храма су и звона, која производе мелодију.
– На сваких сат времена чује се „Ускликнимо с љубављу“ познати рефрен химне Светом Сави – испричао је владика и додао да је на сваком звону уписано име приложника. Имена донатора који су помогли изградњу Храна налазе се и на таблама које су постављене на улазу у Храм.
Крстионица која ће бити ускоро спремна украшена је мозаиком Светог Јована Крститеља, њему је посвећена мала капела на спрату, гдје ће се, како каже владика Стефан, крстити одрасли људи.
– Тренутно се прави базен, како што је било у традицији Цркве. Из погнуте позиције, као када је дијете у утроби мајке, вјерник се полако подиже, што симболише духовно рађање. Ви сте први који су ушли у овај простор – наглашава владика.
Иако је планирано да неки зидови буду обични, само окречени, без икона, план је промијењен. Умјесто планираних 15.000, Храм ће, када сви мозаици и иконе буду завршени, имати 17.000 квадратних метара икона и мозаика.
Српска црква постала је патријаршија на сабору у Скопљу, једна је од икона која је осликана у олтару Храма. Владика Стефан каже да мало ко зна да је Скопље био центар, у ком смо постали царевина и патријаршија. Ову икону краси лик цара Душана. Међу посљедњим иконама које су осликане су оне на којима су патријарси Порфирије и Иринеј.
Иконописци Јован и Наташа Атанасковић пуних годину дана били су ангажовани на радовима у Храму.
– Урађена је колекција свих патријарха и архиепископа СПЦ, почев од Светог Саве до патријарха Порфирија. Међу њима је и портрет патријарха Павла. Поред портрета, приказано је седан великих композиција, које су кључни моменти у историји СПЦ – каже Атанасковић.
Младен Ковачевић, протођакон и ђакон Храма Светог Саве, каже да је поткуполни простор Храма резервисан за будућу поставку музеја СПЦ.
– Пројекат је у разради, ангажовани су стручњаци из разних области, а све ће бити под руководством музеја СПЦ, као и наших стручних сарадника из Храма и уз благослов Његове светости патријарха српског Порфирија. Један дио поставке биће посвећен историјату подизања Храма – прецизирао је Ковачевић.
За разлику од малих звона, која су један својеврстан музички инструмент који може да свира неке мелодије, велика звона су благовештенска звона, прича ђакон.
– Клате се у правцу исток-запад и служе да објаве почетак службе и неке значајне моменте у животу Цркве. Украшена су орнаментима, Савиним печатом. Колико су ова звона велика, најбоље говори податак да је само клатно звона тешко око 380 килограма – наводи наш саговорник.
Иако није највиша тачка у географском смислу, Храм је једна од најзначајнијих јер је завјетно мјесто које окупља наш народ и кров који закриљује и штити цијелу Србију, наш народ, културу и историју, истиче Ковачевић.
– Одавдје је најбоља тачка да се погледа пријестони град. Један од параклиса посвећен је деспоту Стефану Лазаревићу, за чије владавине је Београд први пут постао престоница. Одавде се виде све важније тачке или, да у шали кажемо, пола Србије. Хвала богу, види се мање од пола Србије, која је ипак шира. Између осталог, виде се дијелови Шумадије, значајније коте у Београду, равни Банат… – навео је ђакон.
Према Ковачевићевим ријечима, мало се зна да је мјесто изградње Храма везано за лик Теодора Вршачког, банатског епископа, и његову мученичку смрт.
– Послије избијања побуне у Банату, Теодора Вршачаког су одрали, скинули су му кожу. Поред тога, у знак одмазде, Синан-паша наредио је да се довезу мошти Светог Саве и да се спале на Врачару, који је био на узвишењу у односу на стари дио града. То је разлог зашто је Врачар изабран за мјесто гдје ће се подићи најљепши Храм на Балкану – објаснио је Ковачевић.
Велику помоћ у изградњи и завршетку свих радова у Храму припада руским радницима и умјетницима. Током прошле недјеље ужурбано су радили на постављању мозаика у крстионици. У разговору за Српски телеграф су истакли да им је част што се део овако великог пројекта.
07/12/2025
10/11/2024
