О Богу се размишљало од када је свијета и вијека. Многи велики мислиоци су кроз своју филозофију и дјела износили разна мисшљења о Богу.

Али чини нам се да су народне умотворине о Богу, нешто посебно!

Пословице и изреке су дио свакодневног говора, изрази су великог искуства, увијек носе поуку и путоказ за друштвено и морално понашање. То су мудрости потекле из народа које се увијек прихватају као истина. Најчешће као филозофске мисли која шесто има ритмичност својствену народним пјесмама.

Рекли су о Богу:

1. Бог не плаћа сваке суботе.
2. Бог ником дужан не остаје.
3. Бог је спор, али достижан.
4. У Бога су вунене ниге, а гвоздена рука.
5. Лако мељу божји жрвњ.
6. Добар је Бог, али су и ђаволи јаки.
7. Бог не гневи, врага на дражи.
8. Кога Бог чува, онога пушка не бије.
9. И Бог се седми дан одмара.
10. Бог дао, Бог и узима.
11. Човек снује, а Бог одређује.
12. Ако си једнинац у мајке ниси у Бога.
13. Ко се чува и Бог га чува.
14. Богу се моли, али ни ђавола не срди
15. Ужежи Богу свијећицу да ти помаже, а врагу да ти не науди
16. Бог не да једном човјеку сва добра.