Иако је БиХ прије више од годину и три мјесеца добила зелено свјетло за отварање преговора са Европском унијом, они нису почели нити се може наслутити када ће се нешто конкретније десити на том пољу. Прави посао за власти почиње оног тренутка када земља добије датум за отпочињање преговора, казао је у интервјуу Гласу Српске министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, који се осврнуо и на то колико би разговори са европским званичницима о чланству могли да потрају.

– Од отпочињања преговора потребно је од осам до 12 година да би земља постала чланица ЕУ – казао је Клокић са којим смо, поред европских интеграција, разговарали и о раду и ширењу мреже представништава Републике Српске у иностранству, али и недавној посјети Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). Он је за јесен најавио долазак компанија из Дубаија, што ће бити прилика за домаћа предузећа да успоставе сарадњу са њима, а могуће је, како је навео, да Републику Српску посјети и шеик.

Европски савјет је дао зелено свјетло БиХ за отварање преговора са ЕУ још у марту 2024. године, и од тада су, каже Клокић, институције на нивоу БиХ оствариле одређен напредак.

– Усвојени су закони о спречавању прања новца и финансирања терористичких организација и спречавању сукоба интереса, а потписан је и споразум са Фронтексом. То није довољно, што се може видјети и из извјештаја Европске комисије у којима је наглашен одређени напредак, али су указали и на отворена питања која преовладавају у БиХ. Свједоци смо да су у претходну годину и три мјесеца одређене теме преовладале у БиХ. Ту мислим на политичке процесе против представника институција Републике Српске и то је нешто што је умногоме закочило овај процес – рекао је Клокић.

Навео је да Република Српска досљедно учествује у процесима и припрема институције у складу са обавезама које долазе са европског пута.

– Не би било фер да говоримо да су само криве власти у БиХ јер често од појединаца чујемо да се разговара о томе да ли ће Црна Гора или Албанија прве ући у ЕУ. Дакле, поједине земље се фаворизују, док су остале занемарене, али су и дежурни кривци. ЕУ и Европска комисија немају уједначен приступ када је у питању процес европских интеграција. Ту мислим на све земље које желе да буду чланице и земље западног Балкана, али и друге државе као што су Молдавија и Украјина – истакао је Клокић.

Клокић је навео да све земље, када добију кандидатски статус, дужне су да именују главног преговарача.

– Међутим, то не значи ништа без именовања комплетне преговарачке структуре и успостављања преговарачког оквира. Само једно именовање не води никаквом напретку БиХ. Тренутно имамо радне групе које су тијела у систему координације процеса европских интеграција, а које ће, уз одређене модификације, у будућности вршити послове преговарачких група. Став Републике је био и остао да главни преговарач треба да буде из Српске – рекао је Клокић.

Подсјетио је да се ЕУ суочава са озбиљним изазовима уназад 15 и више година, од саме економске кризе, а касније је услиједила и актуелна мигрантска.

– Многе земље преиспитују одлуку о Шенген зони, односно да се затварају због наговјештаја још већег прилива миграната. Сви принципи на којима је ЕУ почивала су озбиљно пољуљани. ЕУ, ако жели да задржи своју идеју, мора озбиљније да приступи и земљама западног Балкана, односно да и оне постану чланице ЕУ. Да ли ће нека земља постати чланица ЕУ је више ствар политичке одлуке, то нам је потврђено и на примјеру Бугарске и Румуније – рекао је Клокић за Глас Српске.

Подсјетио је да је под окриљем ресора који води и представништва Републике Српске у иностранству.

– Нека од представништава раде посао одлично, док код других постоји простор за напредак. Када је ријеч о ширењу мреже, започели смо процес регистрације представништва у Француској, тако да би оно крајем године или евентуално почетком идуће могло да почне са радом. Започета је и процедура оснивања представништва у Кини, односно овлашћено је лице да изврши све припреме и региструје представништво. Још тај посао није завршен – рекао је Клокић.

Подсјетио је да је недавно присуствовао међународном форуму који је у Дубаију организовала компанија „Ал Матија“, са којом Влада има потписан меморандум о сарадњи.

– Договорено је да једна пословна делегација крајем октобра или почетком новембра посјети Српску. Организоваћемо форум на којем ће учешће узети наша предузећа, а која би могла сарађивати са компанијама из Дубаија. То је прилика и да представимо одређене пројекте Републике инвеститорима из Емирата, а који су заинтересовани за улагање на домаће тржиште. Њих посебно интересује област пољопривреде, прехрамбене индустрије али и енергетике. Такође, имао сам прилику да разговарам са шеиком који је члан породице која води Дубаи као Емират, и који би такође потенцијално могао да дође у Републику Српску – рекао је Клокић.

Када је ријеч о видовданском окупљању Срба из дијаспоре на Златибору на којем је присуствовао, Клокић је истакао да је Министарство без портфеља у Влади Србије, које је задужено за дијаспору, организовало јтрадиционални Видовдански сабор.

– Највећи акценат том приликом стављен је на међународни догађај „Експо“ 2027. године. Представништва Српске у Њемачкој и Аустрији била су присутна као и наша културно-умјетничка друштва. Разговарали смо и о важности очувања националног идентитета, језика, писма, традиције и културе, али и о унапређењу сарадње између представника у расијању и наших институција. Такође, Српска је у фази израде новог стратешког документа за сарадњу са дијаспором с обзиром на то да важећи документ истиче ове године – рекао је Клокић.