Професор емеритус Ненад Кецмановић оцијенио је да је међународна заједница у својој борби против предсједника Републике Српске Милорада Додика запала у политички ћорсокак из којег ће морати да се извлачи „у рикверц“, те да би Кристијан Шмит послије ове правосудно-политичке бламаже и скандала требало да поднесе оставку.

Кецмановић указује да су данас на Шмита подједнако кивни и Бошњаци, и странци, и Срби, те додаје да он више нема ауторитет у међународној заједници, а да ни његова Њемачка није успјела да издејствује проширење надлежности Еуфора, нити да натјера Интерпол да распише црвену потјерницу за Додиком.

Он наводи да Шмит данас постаје живи споменик униполарног свијета и да га је тешко замијенити јер би, послије његовог „избора“, избор новог високог представника био још тежи.

– Ако послије оволике бламаже није поднио оставку, неће ни убудуће, чак ни када му баш чаршијски мангупи буду добацивали: „Ђе си, ба, Шмите, Србине!“ Јер, на крају је испало да је он тај који је растурио БиХ и омогућио Додику да још једном побиједи – пише Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“.

Кецмановић додаје да, пошто је амерички предсједник Доналд Трамп заврнуо славну УСАИД-у, који је финансирао фондове из којих су се плаћали високи представник и његова свита у ОХР-у, њихов терет сада пада на буџет њемачке Владе.

– Под истом фирмом, Шмит ће можда промијенити надлежност, прекомандоваће га у Мостар, на мањи задатак у већи ентитет, као високи представник који треба да помири два, иначе несложна, народа која су га, макар формално, прихватила – навео је Кецмановић.

Према његовим ријечима, судећи по Шмитовим „успјесима“ у реинтеграцији БиХ, могло би се очекивати да успије да растури и ФБиХ.

Он је навео да је очекивана реакција из Сарајева на укидање потјернице за Додиком, с обзиром на то да је за тамошње кругове предсједник Српске „нека врста хајдучког харамбаше и универзалног кривца, чак и за пожаре и поплаве“.

Кецмановић се осврнуо и на поједине опозиционе колумнисте у Републици Српској, код којих је упадљиво разочарање што Шмит, Сена Узуновић, СИПА, полиција ФБиХ, Еуфор и Интерпол нису Додика ставили иза решетака.

Додик је, како наводи Кецмановић, маневрисао, показао изузетну храброст, вјештину и упорност, а притом је прошао кроз исцрпљујуће дуг период малтретирања лично и породично, од чега је много тога остало непознато јавности.

Постоји, пише Кецмановић, и забавнија страна овог правосудно-политичког скандала – Шмит, који је све закувавао, сада улази у завршну фазу „деескалације“, у којој неће бити откривено да високи представник није имао право да мијења Кривични закон мимо парламента – ни када је био прави, а камоли сада, када је лажни.

Умјесто тога, навео је Кецмановић, испашће да је једина крива судија Сена Узуновић, која је покушала да /његов/ закон и примијени, док Шмит нема разлога за бригу – ни статусно, ни морално, ни егзистенцијално.

Наводећи да би алтернативно Шмита могли неформално користити и као високог представника за привреду, Кецмановић подсјећа да су се многи међународни званичници, попут Педија Ешдауна, Веслија Кларка, Медлин Олбрајт, Ханса Дитриха Геншера или Питера Галбрајта, добро окористили од свог ангажмана на Балкану, иако су се, баш као и Шмит, декларативно борили против корупције на Балкану.

Кецмановић сматра да ће опозициони АФД у Њемачкој тешко натјерати канцелара Фридриха Мерца да Шмита позове у Берлин на консултације за вријеме потребно да се укине ОХР, тако ће он отићи кад сам буде хтио.

Он пита да ли Бошњаци бар сада размишљају о некој формули БиХ која би била привлачна и за Српску и за Херцег-Босну, али не силом или и даље маштају о јединственој држави коју би остварили комбинацијом туђе и сопствене силе, на шта су досад рачунали, а сада је више немају.

– Тако посредно раде на томе да из БиХ отјерају и два процента мањи ентитет и половину већег, и да им онда преостане да се на фртаљ Босне разбашкаре „у својој вјери, на својој земљи“ – рекао је он.

Кецмановић оцјењује да то заправо и желе, али се не усуђују да кажу, јер им Запад не вјерује да се то не би претворило у „џамахирију“ и „зелену трансверзалу“ од Блиског Истока до Беча.

Што се америчког предсједника Доналда Трампа тиче, Кецмановић оцјењује да је Додик за њега успјешно мобилисао српску дијаспору, а Трамп му је узвратио тиме што је Републици Српској скинуо са врата Џозефа Бајдена и његове демократе.