Стање путне инфраструктуре у Републици Српској и даље је једна од кључних тема у области јавних инвестиција и развоја.

Иако се са ограниченим буџетским средствима настоји одржати и унаприједити мрежа магистралних и регионалних путева, изазова не недостаје – од застарјеле инфраструктуре и временских непогода до повећаног броја и тежине возила.

Вршилац дужности директора Путева Републике Српске, Мирослав Јакновић гостујући у Јутарњем програму говорио је о тренутним улагањима, стању путева, плановима и изазовима који стоје пред овим предузећем.

– Путеви Републике Српске управљају мрежом магистралних и регионалних путева. Путеви су у задовољавајућем стању, а са средствима којима располажемо дајемо свој максимум. Сви смо усмјерени ка развоју путне инфраструктуре, слично као у ЕУ, али они располажу већим средствима. Тешко је, али се трудимо да стање буде на задовољавајућем нивоу – рекао је Јанковић.

Истиче да су улагања најпотребнија у дотрајалу путну мрежу – у рехабилитацију и реконструкцију.

– Имамо путеве који су изграђени прије 50 година и тренутно су само на нивоу редовног одржавања, попут крпљења рупа. Наравно, за такве дотрајале путеве потребна су значајна улагања, која вршимо у складу са расположивим средствима – поручује Јанковић.

Додаје да су у току преговори са Европском банком за обнову и развој те да очекују повољан кредит који ће омогућити значајнија улагања у путну мрежу.

– До сада је најизазовнија дионица била Клашнице – Градишка. Остало је још врло мало радова да се заврши. То је раније био један од најоптерећенијих путних праваца, али изградњом аутопута добили смо растерећење. На годишњем нивоу, ако пратимо критеријуме ЕУ и њихове стандарде, након десет година саобраћајница мора бити обновљена. То значи да бисмо морали обнављати више од 400 км годишње. Ми тренутно рехабилитујемо и реконструишемо до 100 км, у складу са расположивим финансијским средствима – нагласио је Јанковић.

Када је у питању саобраћајна сигнализација на мрежи путева у Републици Српској, она је постављена у складу са прописима и у добром је стању.

– Међутим, долази до оштећења сигнализације услијед саобраћајних незгода. Нажалост, присутно је и непримјерено понашање појединаца – сигнализација је ишарана, искривљена или сломљена. Апелујем на грађане да то не чине – рекао је Јанковић.

Када су у питању временски услови, Јанковић истиче да се у посљедње вријеме суочавају са екстремним условима.

– Од обилних падавима до великих суша, па и рекордним сњежним падавинама које су изазвале бројне проблеме. Ипак, у складу с расположивим средствима, успјели смо отклонити проблеме и одржавати проходност саобраћајница. Иако је дошло до затварања појединих праваца, брзо смо реаговали и уклонили застоје – нагласио је Јанковић.

Истиче да је примјетан и повећан број возила на путевима, што свакако утиче на стање инфрастуктуре.

– То гледамо из два аспекта – имамо повећање броја возила од три до пет одсто, а уз то су и возила данас тежа него раније. То додатно оптерећује коловоз и захтијева већа улагања. Ми, са стручне стране, настојимо одговорити тим изазовима – користимо квалитетније материјале јер се путеви данас не могу радити као прије 10 или 20 година – нагласио је Јанковић.

Свакако актуелна тема је и Мост у Чесми, а Јанковић додаје да се завршетак радова очекује у новембру ове године.

– Путеви Републике Српске су, у складу са одлуком Владе Републике Српске, задужени за изградњу моста у Чесми. Иако се ради о градској саобраћајници, Влада је препознала да је то проблем за мјештане и преузела одговорност. Рок за извођење радова је новембар 2025. године, и ми бисмо до сада завршили мост да је град испунио своје обавезе. Преостало је да се ураде заштитне ограде, завршни слој асфалта и сигнализација. Такође, потребно је изградити приступне саобраћајнице, али град то још увијек није учинио. Врло је вјероватно да ћемо их ми на крају морати изградити – истакао је Јанковић.

Апеловао је на Град Бањалуку да што прије изграде приступне саобраћајнице како би могли наставити радове.

– Уколико би град сада послушао наше апеле, успјешно бисмо завршили мост у предвиђеном року. Од мјештана добијамо информације да још нису ријешени имовинско-правни односи, што додатно успорава реализацију – закључио је Јанковић.