Бивши омбудсман за људска права у БиХ Љубинко Митровић рекао је да је пресуда против предсједника Републике Српске Милорада Додика тешки пораз права.

– Осуђујућа пресуда предсједнику Републике Српске мене није посебно изненадила. Зашто? У атмосфери која је стварана посљедњих дана (подсјећам вас на изјаве Конаковића, Звиздића, али и других бошњачких политичара), али и посљедњих мјесеци тешко је било очекивати да ће троје судија Суда БиХ донијети другачију одлуку – навео је Митровић.

Он је истакао да би ослобађајућа пресуда значила пораз и дефинитивни крај Кристијана Шмита и његове администрације.

– И то је сасвим јасно. На то додајте узаврелу, ужасну атмосферу у Сарајеву, па чак и отворено застрашивање и пријетње судском вијећу. У таквој атмосфери, право и правна норма, а онда и правденост као важно цивилизацијско начело се стављају по страни – рекао је Митровић.

Он је нагласио да је право, и то ће се сигурно некада показати, на страни предсједника Републике Српске.

– Кључно у свему је да је пресуда „посљедица“ делања Кристијана Шмита, ко зна који пут морам поновити нелегалног и нелигитимног тзв. високог представника. Он је доношењем, цитирам: Одлуке којом се доноси Закон о измјенама и допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине (наиме, наведеном Одлуком донесен је Закон о измјенама и допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине) премда нелегалан (јер није изабран од стране Савјета безбједности на начин који је прописан правилима и процедурама Уједињених нација) трасирао пут правосудним органима на нивоу БиХ – навео је Митровић.

Додао је да је „јавна тајна да значајан број носилаца правосудних функција иду по своје мишљење у ОХР, поједине стране амбасаде или друге међународне организације“.

– Оно што ја желим такође истаћи јесте чињеница да ће ова пресуда убудуће представљати судски прецедент, односно она својим доношењем постаје дио судске праксе у овој несретној и потпуно нелогичној земљи – сматра Митровић.

Он каже да то даје могућност отварања нових поступака и подизања нових оптужница од стране мало ревноснијих тужилаца према многим грађанима ове земље јер се не свиђају Шмиту или сутра неком другом високом представнику.

– Ја вас подсјећам да одредба члана 203а Кривичног закона БиХ гласи: (1) Службено лице у институцији Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, или у кантону, граду или општини или локалној заједници или било којем органу локалне управе и самоуправе, или одговорно лице које не примијени, не проведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку високог представника за Босну и Херцеговину, или које спријечи односно на други начин омете примјену, провођење или извршење такве одлуке, казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година. Дакле, сам назив овог кривичног дјела Неизвршавање одлука високог представника упућује нас на потпуни апсолутизам у једном човјеку који након ове пресуде може заиста све, јер непоштивање његове одлуке без обзира о каквој одлуци се радило и било које садржине, за собом повлачи кривичну одговорност и затворску казну – навео је Митровић.

Он је рекао да је због тога ова пресуда за њега помало и правнички изненађујућа, јер су ово свакако морале имати у виду и судије Апелационог одјељења.

– На крају, као неко ко се правном нормом бави 45 година, морам рећи да је ова пресуда тешки пораз права (на жалост у режији мојих колега правника) и свих оних правила и норми које свакодневно појашњавам својим студентима, дакле, чему прича о основним, конститутивним или општим елементима кривичног дјела који чине опште биће кривичног дјела (а којих у конкретном случају нема), бићу кривичног дјела или посебним елементима, примјени начела попут начела законитости (nullum crimen, sine lege, nulla poena, sine lege), или начела кривичне одговорности и кажњивости или оног о забрани ретроактивне примјене прописа итд. итд. Све губи смисао, а посебно ме брине на којим начелима и принципима ће се ова земља развијати у будућем времену – закључио је Митровић.