Дани када је мађарском премијеру Виктору Орбану била потребна дозвола Берлина да би нешто предузео, одавно су прошли, изјавио је данас министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто, додајући да Мађарска води политику засновану на националним интересима „што укључује и контакте са Русијом“.

Петер Сијарто (фото: EPA/OLIVIER HOSLET)

– Времена када је Будимпешта морала да тражи дозволу из Берлина остала су иза нас. Премијеру Мађарске не треба ничија дозвола, ни берлинска ни бриселска – рекао је Сијатро осврћући се на изјаву немачког канцелара Фридриха Мерца да је посета Орбана Москви била „без европског мандата“.

Коментаришући критике на рачун прошлонедјељнег мађарско-руског самита, Сијарто је рекао да одбацује, како је навео, „политику пристајања на малу улогу“, по којој Мађарска не сме да сагледава свијет из сопствене перспективе, већ мора стално да се „усклађује са неким другим“, преноси МТИ.

– Они који су се раније оријентисали према Москви, сада гледају ка Бриселу и европском екстремно либералном мејнстриму – рекао је Сијарто, додајући да ти кругови имају „опсесивну потребу“ да се ускладе са ставовима доминантним у Западној Европи.

Супротно томе, мађарска влада води искључиво политику засновану на националним интересима, што укључује и сталне контакте са Русијом, рекао је шеф мађарске дипломатије.

– Не можемо себи да приуштимо прекид дипломатских канала са земљом од које добијамо велики дио енергетских испорука, и која, свиђало се то некоме или не, остаје значајан фактор европске и глобалне безбједности – истакао је Сијарто.
Реагујући на изјаве лидера Европске народне партије (ЕПП) Манфреда Вебера да је мађарска влада све изолованија, док би лидер опозиционе странке Тиса Петер Мађар „отворио врата Европе“, Сијарто је оцјенио да би то „отворило врата мигрантима и гурнуло Мађарску у рат“.

Додао је да о изолацији не могу да говоре они који, попут Вебера, „нису добродошли ни на једном озбиљном мјесту“, док је мађарски премијер у мјесец дана разговарао и у Вашингтону и у Москви.

Закључио је да је „европска проратна елита веома фрустрирана“, јер је постало јасно да су „политике протеклих година доживеле неуспјех“ и оставиле ЕУ без утицаја на рјешавање конфликата на континенту.