На први поглед, ово је обична новчаница којом се нумизматичари, колекционари, али и струка не баве превише. Међутим, када се уђе мало дубље у анализу ове новчанице и мотива на њој, мало по мало почиње да се разоткрива занимљива и не тако једноставна прича.

Познато је да новчићи и папирни новац носе различите приказе и симболе. Најчешће се ради о симболима припадности одређеној земљи, историјским личностима, општим и националним знаменитостима итд. Исто тако, новац понекад садржи симболе који нису баш јасни широј популацији, али су препознатљиви само уској групи људи.

О томе се не говори много у јавности, нити се о томе пише. Једина ствар која се понекад анализира у медијима је чувена новчаница од 1 америчког долара, на којој је приказана пирамида са „свевидећим оком“ (око провиђења) на врху. О томе се онда пише као о масонском симболу и истовремено објашњава утицај масонерије на формирање Сједињених Држава.

Други елементи ове новчанице се такође анализирају и најчешће повезују са теоријама завјере. Тема симбола на доларској новчаници одавно је излизана у медијима, али је мало познато да постоји југословенска новчаница која садржи и необичне симболе који се могу асоцирати на слободне зидаре, односно масоне.

Посљедњих година социјалистичке Југославије, када је инфлација већ узела маха, 01.06.1989. пуштена је у оптицај нова новчаница од 100.000 динара са датумом 01.05.1989. Новчаница је имала лик дјевојке и због своје црвене боје је у дијеловима бивше Југославије била позната као “црвена“. На дан пуштања у оптицај, то је био највећи апоен југословенског динара икада пуштен у оптицај.

Усљед галопирајуће инфлације, новчаница је брзо изгубила на вриједности и након тога издавани још већи апоени југословенског динара – све до новчанице од 2.000.000 динара, наводи Нумизматика.нет.

Након динарске реформе коју је спровео тадашњи савезни премијер Анте Марковић, са новчаница су “скинуте” 4 нуле и ова новчаница од 100.000 динара је касније постала новчаница од 10 динара из 1990. године. Било је то интригантно питање за тадашњу јавност – ко је девојка на новчаници? Било је разних теорија и спекулација. Између осталог, неки су тврдили да је у питању Титова унука. Међутим, није се радило о Титовој унуци, како су неки мислили, или било којој другој познатој личности, већ о измишљеном лику – који је настао тако што је аутор “искомбиновао” лица своје двије ћерке.

Конкурсна документација је тражила од аутора дјевојку са “оптимистичним погледом у будућност“. Аутор је направио портрет насмијане дјевојке, али је замољен да смањи њен осмјех. Тако је на крају дјевојка имала “пригушен, тајанствени смијех“. Због тог тајанственог осмјеха, ова дјевојчица је била нешто као југословенска, нумизматичка Мона Лиза.

Ова новчаница је данас, као и остале новчанице из те серије, прилично уобичајена и честа на нумизматичком тржишту. На први поглед, то је обична новчаница којом се нумизматичари, колекционари, али и сама струка не баве превише. Налази се практично у свакој колекцији, није нешто посебно вриједна, нема неких познатих варијанти, грешака итд, па је на први поглед обична, рекли би “досадна новчаница“.

Али тако то изгледа када се само површно гледа на ову новчаницу. Међутим, када се мало дубље уђе у анализу ове новчанице и мотива на њој, мало по мало почиње да се открива једна занимљива и не тако једноставна прича. Према неким мишљењима, ова новчаница је све – само не “обична”. Веома је занимљива и крије тајне које се не виде на први поглед и нису видљиве свима. За оне који знају да препознају скривену симболику и поруке, цијела прича око ове новчанице изгледа другачије.

На полеђини ове новчанице налази се умјетничка композиција која је најмистериознији елемент на југословенским новчаницама икада. То је нешто што нико до данас није успио да протумачи. Према конкурсној документацији, тема ове новчанице била је “образовање“, па су у складу са тим и мотиви на лицу новчанице – дјевојчица, ученица – и на полеђини – бројеви и слова – у складу са задатом темом. Према неким другим изворима, назив мотива на наличју је “кибернетика”. Међутим, јаснијег тумачења ове композиције нема. Када погледамо наличје са дистанце, централна композиција изгледа као људско око са пикселизованом зјеницом. Наизглед ништа посебно, али познаваоцима симболике тајних друштава и теорија завјере је јасно о чему се ради. А ради се о свевидећем оку – чувеном масонском симболу који најављује “нови свјетски поредак“ и тоталну контролу свих појединаца у друштву.

Свевидеће око, такође познато као „Око Провиђења“, је симбол који се састоји од ока из кога понекад излази свијетлост а може бити постављено унутар троугла. Према неким мишљењима, то је симбол који вуче коријене из старог Египта и био је повезан са богом Хорусом. Овај симбол се налази и у хришћанству гдје око унутар троугла представља Свету Тројицу, а около је око Божије које све види (Божје око гледа свуда, ништа му није скривено).

Поред хришћанства, овај симбол преузима веома велики број организација, држава и друштвених група, а посебну пажњу му поклањају тајна друштва попут масона и илумината. Временом је свевидеће око постало један од најпрепознатљивијих симбола масонерије на свету. Данас се овај симбол све више повезује са све већим надзором свјетске популације од стране држава и тајних друштвених елита. Тако је свевидеће око временом постало злогласни симбол орвеловског Великог брата и глобалне завјере разних тајних друштвених група са једним јединим циљем – да завлада цијелим свијетом из једног центра моћи.

Да ли је могуће да је ова новчаница заправо послала поруку људима шта их чека у будућности? Можемо само да нагађамо.

Ова прича се овдје не завршава, она иде даље и постаје интригантнија и невјероватнија. Поред „зјенице“ у оку је – П2. На први поглед ово није ништа посебно, слово као слово, број као број. Чиста случајност. Али да ли је баш тако?

П2 не значи много просјечној особи. Међутим, за упућеније, та скраћеница свакако има своје значење. П2 је акроним за контроверзну италијанску масонску ложу “Пропаганда Дуе“ чији су чланови били високорангирани политичари, генерали, мафијаши и бизнисмени. Током 1960-их и 1970-их година ова тајна организација била је умешана у бројне политичке афере, убиства неподобних политичара, али и сопствених чланова, као и економске и финансијске малверзације.

Због своје умрежености у политичким, правосудним и привредним органима бивше Италије и утицаја на политичке и друге одлуке на домаћем и међународном нивоу – названа је државом у држави и владом у сјенци. Овако моћна и утицајна организација вјероватно је имала своје сараднике и чланове широм свијета. Социјалистичка Југославија свакако није била изостављена из области њеног интересовања. Да ли је ово био начин да се пошаље одређена поруку јавности? Или је то случајност? О томе опет, такође, можемо само да нагађамо.

Ово, наравно, није крај. Изнад П2 су велика слова – ЈАХ. За обичног човека “ЈАХ“ не значи ништа, бар не на језицима који су се говорили у бившој Југославији. Али ријеч “ЈАХ“ није без значења.

У староегипатској митологији Јах је име лунарног божанства и повезано је са вјерским обожавањем мјесеца. А сама ријеч значи – мјесец. Јах као божанство је такође био повезан са Озирисом, богом мртвих. У митологији, Јах је често преузимао карактеристике других божанстава. Тајна друштва врло често користе симболику из староегипатске митологије, па постоји логична веза са овим древним, египатским божанством.

Исто тако, на хебрејском, Јах је име за Бога, тј скраћено име од: Јахве. Овај израз Јах за Бога у непромијењеном облику користе растафаријанци. Растафаријанство је религија настала на Јамајци 1930-их и њен централни лик је етиопски цар Хаијле Селасије, који се у растафаријанству сматра практично – живим богом. Растафаријанизам је иначе узоео име Хајле Селасија из његових младих дана када је био принц. Његов наслов и име тада су гласили: Рас Тафари Маконен. Рас значи „принц“.

Познато је да су социјалистичка Југославија и Јосип Броз Тито имали одличне односе са Етиопијом и царем Селасијем. Дакле, ово је такође врло необична веза. Натпис “Јах“ на југословенској новчаници – Растафаријанци – Селасије – Покрет несврстаних – Јосип Броз Тито – Југославија. Штавише, према неким тумачењима, “јаг“ на хебрејском такође значи “ја јесам“. Ако томе додамо П2, назив италијанске масонске ложе, какав закључак можемо извући из свега овога? Случајност или Намјера? Просудите сами.