Неколико је важних разлога због којих хрватске власти толико ватрено бране пилоте које је српско правосуђе оптужило за ратне злочине током операције „Олуја“.
Међу њима су релативизовање минимизирање ратних злочина над Србима, али и митологизација „Олује“ као беспрекорно изведене акције. А злочина је било и током „Олује“, и током „Бљеска“.
“Ако тридесет година мислите да сте у праву и да на вашем понашању нема ни једне једине црне мрље, мало је незгодно када неко докаже да је другачије – тешко је и јавности, а и самом себи представити да је другачије”, каже историчар Милан Гулић.

Мит о „Олуји“ није лако пољуљати

Са друге стране, у Хрватској се добро зна да је злочина током „Олује“ било, међутим, због изградње мита о такозваном „Домовинском рату“, чији је „Олуја“ саставни дио, те чињенице се не признају.
„У контексту митологизације свеукупног рата, „Олуја” се уклапа као завршни чин и она је са оним што је постигла, уз прилично мирну реакцију свијета на несумњиву злочиначку размјеру коју је имала, добила је кључно мјесто у читавој тој причи, том дискурсу о „Домовинском рату“. И та прича је једнострана и „беспрекорна“ зато што је ни на који начин нико озбиљније није пољуљао“, истиче Гулић.

Хрватска је према ратним злочинима почињеним над Србима током рата све правдала такозваном „великосрпском агресијом“, минимизирајући злочине, што је евидентно откада су почела суђења за ратне злочине до данас, објашњава социолог Петар Лађевић.
„С друге стране, Хрватска је добила велики вјетар у леђа у замагљивању чињеница везаних за ратне злочине над Србима ослобађајућом пресудом хрватским генералима. Након те пресуде, почело се у политички јавни дискурс у Хрватској уводити теза о томе да је „Олуја“ у ствари била акција која нема никаквих мана и грешака, без обзира на злочине који су били заиста језиви, и након „Олује“ и након „Бљеска““, наводи Лађевић.

Мит о „беспријекорној и чистој Олуји“ једино је могла да уздрма управо пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у Хашком трибуналу, сматра Гулић. Они су првостепеном пресудом осуђени, али су другостепеном ослобођени одговорности.

„То заиста јесте могло да промјени ситуацију, нарочито зато што је хрватска јавност била навикнута на оптужбе и осуде Срба, да их је подржавала и да је створена слика Хашког трибунала као суда коме се вјерује. И уколико суд коме јавност једне земље вјерује донесе пресуду против високорангираних генерала, то може да утиче на укупну слику о „Олуји““, закључује Гулић.

Хрватској би било боље да се понаша рационално

У историјском смислу, оно што Хрватска чини у конкретном случају оптужница против пилота да су починили ратни злочин бомбардујући цивиле током „Олује“ у августу 1995, контрапродуктивно је, сматра Лађевић, наводи Националист.

Такав тип реакција, према његовом мишљењу, није најподеснији за успостављање нормалних односа између двије земље.

„То је злочин који је почињен прије много година и за који сви знају и за који је коначно прикупљено довољно доказа да се може покренути судски поступак. У складу са темељним правним начелом да ратни злочини не застарјевају, а и моралним начелом да нема помирења без потпуног утврђивања чињеничног стања везаног за злочине, мислим да би Хрватска требало да овај процес проматра на онај начин који предлажу поједини хрватски адвокати који имају крајње рационалан став. Јер Хрватска се понаша крајње непринципијелно“, сматра Лађевић.

Тако је на примјер, проминентни загребачки адвокат Анто Нобило изјавио да је званични Загреб направио пропуст што није покренуо истрагу о том догађају и да Хрватска сада има проблем. Званични Загреб оптужује Србију да манипулише општим овлашћењима правосуђа, а хрватски закони су исти такви, додаје Лађевић.

„Хрватска чини ову ствар из, по мени, погрешне методолошке претпоставке да је све што је учињено у Олуји и послије ње било беспрекорно. Е, па није. Овај злочин је један од тих који то показују и надам се да ће на суду све бити рађено по правилима међународног хуманитарног права и да ће починиоци, на основу доказа, бити кажњени“, резимира Лађевић.
Подсјећамо, посебно одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило је прву оптужницу коју је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло против четворице официра Хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно-полицијској акцији „Олуја“.
Хрватски премијер Андреј Пленковић одбацио је утемељеност оптужница уз ријечи да Хрватска не прихвата да српско тужилаштво диже оптужнице против несрпских држављана који живе на територији која није Србија.