Принцеза, у Русији позната као кнегиња Јелена Петровна, живјела је у веома бурно вријеме — доживјела је два балканска рата, Први свјетски рат, Фебруарску и Октобарску револуција.

Ти историјски догађаји не само да су се поклопили са важним догађајима у њеном животу, већ су и промијенили њихов ток.
Јелена Kарађорђевић, ћерка краља Петра И Kарађорђевића се 1911. године удала за кнеза Јована Kонстантиновича, који је био једна од значајних личности из династије Романов.

Јелена Kарађорђевић је била необично интересантна личност — образована, храбра, врло пожртвована како према Србији и интересима Србије, тако и према својој новој домовини — Русији.

Биографија Јелене Kарађорђевић је заправо једна трагична прича.
Родила се у изгнанству — у Црној Гори у Ријеци Црнојевића, живјела једно вријеме у Швајцарској, гдје је живио и њен отац Петар Kарађорђевић, удала се 1911. и одмах је својим животом и животом своје породице ушла у једну велику историјску драму и из те историјске драме изашла са једном врло тужном судбином.

Јелена Kарађорђевић је стигла у Русију као снаха удата за кнеза из императорске породице у августу 1911, а у децембру 1918. године била је принуђена да је напусти под притиском совјетске власти.

Брак је могао бити политички, а испоставило се да је био из љубави. Њен супруг био је син великог кнеза Kонстантина Kонстантиновича и велике кнегиње Елизабете Маврикијевне. Брутално је убијен у Алапајевску од стране бољшевика 18. јула 1918, дан након погубљења руског цара Николаја Другог и царске породице у Јекатеринбургу.

Јелена је пратила мужа у изгнанаству. Затворена је у Јекатеринбургу, потом је била неколико мјесеци у затвору у Перму, а затим и у Москви — у затвору у Kремљу, наводи портал Србија данас.

Јелена није знала да је њен муж, кога је јако волела, убијен. Мислила је да је кнез Јован Kонстантинович успио да побјегне из Алапајевска, да се пребаци у Европу или Америку, и да је тамо чека.

Управо та нада јој је помогла да преброди сва искушења затвора и заточеништва!

На крају, посредовањем српске мисије у Русији, пре свега посланика Мирослава Спалајковића, српских официра и норвешке мисије, која је заступала интересе Србије, Јелена је успјела да изађе из тадашњег Совјетског Савеза и да се настани у Шведској.

Међутим, ту није дуго остала. Са сином Всеволдом и кћерком Јекатерином отишла је у Лондон, гдје су се њена дјеца образовала на Оксфорду. Живјела је у Лондону углавном у хотелима.
Kнегиња је успјела да се спасе затвора и преживи прогоне, избјегне злу судбину Романових, али никада више није имала стално мјесто боравка. До краја свог живота живјела је у хотелима. Ријешила је да не гради дом у који никада неће доћи њен муж и отац њене дјеце — Јован Kонстантинович.

Умрла је у октобру 1962. на југу Француске, не видевши своју Србију, на неки начин заборављена од свих, и сахрањена је у Ници.