Давне 1899. године на једној јавној конференцији, Никола Тесла је рекао да је ухватио радио сигнал који се помјера, а који долази из свемира.

Веома мали број људи је упознат са „Српским свемирским програмом“. Још мањи број зна да је то најстарији свемирски програм на свијету. Сама идеја сеже од краја 19. вијека. Потиче, то већ не изненађује, од најумнијег Србина који је ходао земљом, Николе Тесле.

Никола Тесла је боравио у Србији 1892. године како би промовисао своју „наизменичну струју“, током „рата струја“ са Едисоном. Међутим, истина је унеколико другачија. Тесла је у Србију дошао да би остварио једну од својих најгенијалнијих идеја – а то је „свемирски програм“.

Тесла је ову идеју крио од Американаца, желео је да народ из којег потиче буде први који ће стићи на Месец, Марс, Венеру, Јупитер… И даље, како се програм буде развијао.

Међупланетарни брод

Прије доласка у Србију 1892. године, контактирао је намјеснике малољетног Александра Обреновића: Јована Ристића, Косту Протића и Јована Белимарковића.

Идеју су објеручке прихватили намјесници Ристић и Протић, али се Белимарковић згрозио и брод назвао сокоћалом!

Тесла је у јуну 1892. уговорио сусрет са намјесницима, којем су, осим ове тројице, присуствовали министар просвјете Андра Митровић и физичар Ђорђе Станојевић, са којим је Тесла раније успоставио блиску сарадњу. Станојевић је виђен за директора „Српског свемирског програма“, човјека у сталној вези са Теслом. Том приликом, намјесницима су представљени планови за изградњу међупланетарног брода по Теслиним прорачунима.

Идеју су објеручке прихватили намјесници Ристић и Протић, али се Белимарковић згрозио, како је рекао „сокоћалом“, чији су му цртежи показани. Услиједио је разговор три намјесника, док су Тесла, Митровић и Станојевић у сусједној соби чекали да Ристић и Протић убједе Белимарковића да прихвати план. Требало им је више од два сата убјеђивања не би ли Белимарковића натјерали да промјени мишљење.

Јоване, зар не желиш?

У Станојевићевим мемоарима стоји реченица, коју је чуо иза затворених врата, а изговорио је генерал Коста Протић: „Јоване, па зар не желиш да се српска тробојка прва завијори на Марсу?“ Белимарковић је пристао.

Коста Протић је напрасно умро, а Белимарковић се предомисио.

Тесла је напустио Београд 3. јуна, а већ сутрадан изненада умире Коста Протић. Човјек, уз Митровића и Станојевића, највећи присталица Српског свемирског програма, а Белимарковић је промјенио мишљење.

Ипак, „Српски свемирски програм’’ је започет у августу 1892. године, када је Пашићева влада пала, а нови предсједник је постао Јован Авакумовић, човјек близак Јовану Ристићу. На Ади циганлији је изграђена лабораторија гдје су, под Станојевићевим вођством и према Теслиним плановима, започели радови на успостављању „свемирског програма“.

Београђане је збуњивала чудна свјетлост.

Чудна грађевина збуњивала је савске аласе док је грађена, а на јесен је војска оградила простор око зграде. Те зиме, Београђане је збуњивала чудна светлост, повремено се видјела из шуме на Ади Циганлији. У правцу неба извијали су се зраци зеленог, плавог и црвеног свјетла.

У априлу 1893. године, сва истраживања су нагло прекинута. Зграда је закатанчена, онда су дозидане помоћне зграде и на Ади је формиран затвор, који је био у употреби од 1928. до 1938. Уз помоћ оца Милана, Александар је збацио намјесништво и прогласио се пунољетним. Авакумовић је смењен, нови предсједник владе Лазар Докић потписао је документ о обустављању „Српског свемирског програма“. Станојевић и остали научници су истјерани из необичне зграде, а документи су предати посланику Аустро-Угарске у Београду.

Наравно, Пашићеви радикали су се потрудили да копије докумената добије и руско посланство.

Станојевић се у договору са Теслом, потрудио да кључни документи не дођу до руку Аустријанаца и Руса.

То је и разлог због којег “Руски свемирски програм“, “Аустроугарски свемирски програм“ и “Њемачки свемирски програм“ до 1914. године нису одмакли даље од самог почетка, наводи Опанак.

Тек после Другог свјетског рата, захваљујући прикупљеним документима из њемачких и аустријских архива, СССР и САД су започели своје свемирске програме.

Међутим, кључни подаци и прорачуни, за које су знали само Тесла и Станојевић, никада нису дошли у њихове руке.

Први и једини пут велики Никола Тесла боравио је у Србији од 1. до 3. јуна 1892. године.

“Ја сам као што видите и чујете остао Србин и преко мора гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету“, тако се тог 2. јуна 1892. године Никола Тесла обратио студентима и професорима Велике школе не кријући радост што је пред својом милом браћом.

Истог дана, краљ Александар Обреновић одликовао га је орденом Светог Саве. У Београд је стигао дан раније возом из Будимпеште заједно са својим пријатељем Ђорђем Станојевићем.