Дјело које осликава српску царску фамилију на зиду манастира Светог Јована Продрома у Серу изгребано је и прекречено послије посете Бранислава Нушића тој светињи и откривено поново након рестаурације здања страдалог у пожару 2010, установио је Димитрије Марковић, православни публициста, преноси Политика.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој.

Ту информацију приликом посјете манастиру сазнао је саговорник Политике, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овјековјечени српски цар Душан, царица Јелена и краљ Урош.

У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена послије посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

Први писани траг о поменутом дјелу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море”, Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посјетио манастир на Серу како би фотографисао фреску српске царске породице.

То је био и преломни моменат послије ког фреска бива скривена тајним велом. О овом догађају Нушић у поменутом дјелу из 19. вијека пише:

„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти свјетлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успије те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човјека кажу да је веома образован човјек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу цијелу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцјен споменик“.

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена. Али да ју је он угледао приликом посјете манастиру 2019. када је и започео своје истраживање, које је цјелокупно претходних дана објавио на локалном косметском сајту „ризница.нет”. Такође, тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је свјетлост дана поново угледала у распону од краја те, па до љета 2019. године.

„У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер”, на коме је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и умјетности. На плакату којим се најављује овај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, коме се овом приликом и захваљујем на информацији.

Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом мјесту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први патријарх проглашен послије турског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вјероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса“, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Марковић напомиње да оно због чега је манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе је то што су његови заштитници и дародавци били наш краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. А у њему је, са своје двије ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Посљедњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара умјетности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже: – Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. вијека. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.

„И натпис изнад Јелениног гроба је, као и фреска цара Душана са породицом, у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посјете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене дјеце и натпис, али је о томе писало више аутора. Као и што је познато да су Срби у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године и по освајању присуствовао литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас“, подвлачи Марковић.

Стефан Урош Немањић рођен је 1308. године. и сматра се једним од најмоћнијих српских владара у историји. За краља се крунисао 1331. године када је са трона свргнуо оца, Стефана Дечанског. На Васкрс, 16. априла 1346. године у Скопљу, српски и бугарски патријарх крунисали су Стефана Душана за цара Срба и Грка. Преминуо је 1355. године. Српски цар Душан Немањић сахрањен је у манастиру Светих Арханђела код Призрена који је у вријеме турских освајања срушен до темеља.

Када су 1927. године вршена археолошка ископавања на локалитету манастира, у југозападном дијелу цркве је нађен мермерни гроб за који је установљено да је царев. У гробу су пронађене испретуране кости које су касније пренесене у цркву Светог Марка у Београду гдје и данас почивају.