Познато је да се овај финансијер, који је био посредник интереса банкарске породице Ротшилд у Европи и Америци, пожалио да су Теслине технолошке иновације проблематичне.

Нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер је реаговао на растућу популарности електричног осветљења, које је почело да замјењује петролејско осветљење.

Никола Тесла је са Џорџом Вестингхаусом радио на пројекту наизменичне струје, а њихови радови су далеко надмашили пројекат развоја једносмјерне струје на којима су радили Томас Едисон и његова компанија Џенерал Електрик.

Послије добијања уговора о систему осветљења на свјетској изложби у Чикагу 1893. године, Теслин систем је брзо усвојен као стандард за електропривреде, најприје у Сједињеним Америчким Државама, а затим широм свијета.

Нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер је реаговао на растућу популарности електричног осветљења, које је почело да замјењује петролејско осветљење, и почео да подржава аутомобилску компанију Хенрија Форда.

Познато је да се овај финансијер, који је био посредник интереса банкарске породице Ротшилд у Европи и Америци, пожалио да су Теслине технолошке иновације проблематичне јер није било јасно како ће се обављати куповина и продаја електричне енергије. Морган је лако могао видјети да главни Теслин мотив није био зарада новца.

Умјесто тога, он је желио да ослободи човјечанство новим облицима технологије, да би ослободио људе из мрака, напорног рада, и разних облика угњетавања. Али ни Морган ни класа коју је представљао нису дијелили Теслине идеје који би учинили живот лакшим и бољим, и које слиједе преовлађујуће обрасце природе, а не иду против њих.

Тесла је доживио нервни слом послије 1904. године, када га је Морган издао. Познати Теслин торањ и лабораторија на Лонг Ајленду су накнадно уништени а Морган је чак Тесли поставио многе препреке у покушајима да добије подршку од других финансијера.

Наредне четири деценије Теслиног живота су остале обавијене велом мистерије. Неки вјерују да се Тесла у потпуности опоравио и тајно вратио свом раду са новом групом тајних сарадника. Неки вјерују да његови тајни изуми укључују уређаје за телепортацију и комуникацију са другим облицима живота у свемиру.

Шта год било, када је Тесла умро без пребијене паре у Нјујорку 1943. године, испоставило се да је ФБИ интервенисала и покупила његове пројекте и прототипове. Постоји добар разлог да се вјерује да америчка војска и данас наставља да искористи Теслине изуме и теорије, али на начине који директно руше Теслину филозофију, особе која је, можда, била најнадаренији и најпросветљенији проналазач које је човјечанство икада имало.

Један од најбољих примјера такве злоупотребе је ХААРП проограм на Аљасци. Умјесто да он слиједи Теслин циљ да човјечанству обезбиједи слободну електричну енергију из јоносфере, ХААРП је постао средство за унапређење циља који су америчке оружане снаге описале као “доминацију пуног спектра.” Међу системима електромагнетног рата који су развијени уз помоћ ХААРП технологије, врло вјероватно су и уређаји за контролу времена и циљаног стварања земљотреса.

Гледајући уназад, сада је јасно да је човјечанство почетком 1900-тих било приморано да крене у врло погрешном правцу када се кренуло у стварање система за стварање , пренос и коришћење енергије. Док су његови рани радови усвојени као основа за систем глобалне електрификације, Теслине најнапредније теорије и проналасци су склоњени да би оставили отворен пут за даљи развој мање софистицираних, али више профитабилних средстава.