Представници Борачке организавије „Илиџански борац“ Источна Илиџа никада неће заборавити саборце, који су бранеће своја вјековна огњишта дали животе за Српску Илиџу и одбрану Републике Српске.

За одбрану Илиџе током одбрамбено-отаџбинског рата живот су положила 1.064 борца Војске Републике Српске.

Од погинулих 1.064 борца, њих 560 били су припадници „Илиџанске бригаде“ која је бранила своју територију од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана.

Бивши командант Илиџанске бригаде Војске Републике Српске Светозар Гузина каже су и данас, присутне јаке емоције, поручивши да погинули саборци никада неће бити заборављени.

„Kо није био на Илиџи и сарајевском ратишту – тај не зна шта је рат! Сваки човјек на овим просторима је херој јер само ми знамо како нам је било те четири године рата, када је на сваком мјесту у сваком тренутку владала опасност“, нагласио је Гузина.

Предсједник „Илиџанског борца“ Горан Шеховац, присјећајући се ратних дана, навео је да је непријатељ свакодневно са свих страна нападао Илиџу, те да је током два велика напада на ово подручје погинуло много бораца, али да су Илиџанци на крају одбранили своје домове.

„На Илиџи није било никаквих бораца са стране, то су све били људи чије су се куће налазиле на овом простору, породице које су овђе живјеле више од стотину година. Поносан сам што у то вријеме није било никаквих злочина и што је војна и цивилна власт овђе успоставила ред, тако да је и данас наш образ чист“, нагласио је Шеховац.

Према његовим ријечима, многи данас покушавају да разним подметањима и судским процесима пресуђују илиџанским командантима за наводне злочине, којих једноставно није било.

„Илиџу су гађали са свих брда, била је у дуплом прстену. Отес, Суграб и Игман смо ослободили јер је са тих позиција пријетила опасност за све наше грађане. Ђецу су убијали снајперима и гранатама. Са брда су нас нападале брзе интервенције НАТО-а, заједно са муслиманским снагама. Нису бирали средства, убијали су недужни народ гђе год су стигли, па и у порти Храма Светог Саве“, истакао је Шеховац.

Бивши припадник Војске Републике Српске и Специјалне бригаде полиције Мирослав Филиповић рекао је да је Илиџа часно одбрањена, али да су, нажалост, послије рата морали да је напусте.

„Трудимо се да Илиџу не заборавимо и да оно шта се овђе дешавало пренесемо нашим потомцима. Са великим поносом и славом долазимо на ово мјесто да обиљежимо те дане, чистог образа, без икаквог оптерећења да смо учинили нешто лоше. Цијели рат смо се питали ко су ти људи који нас нападају“, навео је Филиповић, јавила је Срна.

Делегација Борачке организације „Илиџански борац“ сваке године у порти храма Светог Саве у Блажују прислужи свијеће и ода почаст свим борцима погинулим у нападима такозване Армије БиХ на Илиџу 22. априла и 14. маја 1992. године.

Први напад такозване Армије БиХ десио се 22. априла 1992. године, када је погинуло 12 српских родољуба.

„Илиџанска бригада“ била је бастион Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске и дала је огроман допринос у одбрани Републике Српске.

Српско становништво са Илиџе је исељено након Дејтонског мировног споразума јер је одбрањено подручје припало Федерацији БиХ, а сјећање на подвиг бораца и жртве цивила чува и његује Борачка организација „Илиџански борац“.