Игром ироније или хумором историје, први округли сто, најважнији појам дипломатије и равноправности саговорника, збио се управо на тлу данашње Србије, у Сремским Карловцима, у крају званом Швапска. Било је то далеке 1699. године, приликом склапања Карловачког мира, којим је окончан дуготрајни рат између Турске и Аустрије.

Представници Отоманског царства и хришћанске алијансе, коју су чиниле Аустрија и њене савезнице Венеција, Пољска и Русија, уз посредовање Енглеске и Холандије, потписали су документ након 72 дана преговарања. Преговори су били толико напорни да је млетачки посланик током њих умро и његов гроб се налази у дворишту капеле. Све делегације су у вјећницу (импровизовану бараку), подигнуту на ничијој земљи, улазиле истовремено и на посебан улаз, како нико не би био почаствован што је ушао први, или пак запостављен, ако би ушао посљедњи.

Нису могли да се договоре у вези с тим ко ће сести на чело стола, па су преговори одлагани док није направљен округли сто, први пут ту употребљен у сврху преговора и од тада се користи као термин у дипломатији.

„Данашњу Капелу Госпе од Мира у Сремским Карловцима подигли су, у спомен на Карловачки мир, овдашњи католици 1817. године, а у протекла два вијека, као израз жеље за миром, о њој брину људи разних конфесија”, рекао је месни жупник Иван Рајковић, наводи Национална географија Србија.