Презиме или породично име, рођењем наслеђујемо од предака. Уз име које нам дају на рођењу и које представља нашу личност и нас саме, презиме означава поријекло, коријене и традицију.

Презиме је настало у другој половини 14. вијека. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, дједе или некој другој основи.

Суфикс “ић” је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима: Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак “ов” што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак “ић” што значи малени или млади).

Матроним означава презиме настало од мајке (нпр. презиме Сарић – у овом слчају ће на има само дода наставак “ић”).

Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из 19. вијека. Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине 19. вијека мјењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца.

Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то вријеме, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Kарађорђевић је донио указ о непромјенљивости презимена, чиме је у већој мјери заустављен процес мијењања истих, наводе србијански медији.