Екипа британског Канала 4 сасвим случајно је наишла на Десанку Стојановић само девет мјесеци након што је 1992. године мучки убијен њен син Слободан… Њено трагање за мјестом гдје јој је дјете закопано и данас изазива огромну тугу.

Бол, бес и мржња читавог рата у Босни и Херцеговини могу да стану у тугу која је задесила Десанку Стојановић, мајку малог Слободана (12), којег су муслимани на најсвирепији могући начин измасакрирали код Зворника 1992. године.

Десину агонију снимила је те године британска екипа Канала 4 која је на њу налетјела сасвим случајно, у моменту када је, готово полудјела од бола јер су јој убили сина јединца, гађала камион у којем су били муслимани.

На снимку се види како Слободанову мајку покушавају да спријече у намјери да каменује возило, те како се она отима обузета бесом и тугом.

– Девет мјесеци трагам за својим дјететом, дјевет месеци жалим јер га моја рука не покрива, моја рука га не храни, не његује – испричала је у сузама.

Дрхтавим гласом у камеру и у очају додала:

– Све што имам је овај његов џемпер… Ништа више… И ова његова успомена слатка… – говори Деса мислећи на синову фотографију коју љуби док се са ње малени Слободан смијеши:

– Ове две ствари ћу са собом однијети у гроб.

Слободанов отац Илија Стојановић пратио је сваки траг, сваку гласину како би пронашао тијело свог сина.

– Имао је патике, шортс и мајицу. Вероватно су га скинули голог, тукли су га, сјекли и тако су га заклали. Сто посто могу да га препознам по зубима… – прича Илија, али његове ријечи прекидају Десини јауци и кукање.

Од муслимана Мује Омеровића, ратног заробљеника, Илија и Деса начули су гдје би могло да буде мјесто погибије њиховог дјетета. Српске власти су му затражиле да пронађе Слободанов гроб, уз обећање да ће га пустити ако им помогне у потрази.

Иначе, Илија, Деса и Мујо некада су били пријатељи… На снимку се види како заједно у комбију, одлазе на мјесто гдје је Мујо увјерен да је малишан погубљен.

– Колико си пута ручао код мене? Колико те пута Деса нахранила? – питала је Слободанова мајка муслимана који је, зарад слободе и живота, одлучио да им помогне да нађу дете, подјећа Телеграф.

Док се возе све дубље у поприште сукоба тражећи мјесто Слободановог страдања, Деса јауче.

– Јој, сине мајкин, гдје си оставио душу своју?

Мујо их је довео на мјесто за које је вјеровао да је право. Деса проналази нешто што изгледа као необиљежени гроб. Кука. Њени урлици парају небо, она се баца на земљу, вришти и виче: „Јој, сине мој!“.

Ископали су леш. Била је дјевојчица. Пронашли су нечију мртву ћерку.

Слободаново тијело касније је пронађено, идентификовали су га родитељи. Дјечак је упуцан из непосредне близине у главу, а стомак му је распорен у облику крста. На тијелу су недостајали поједини дијелови, између осталог и ухо.

Након Слободанове смрти, касније умире Десанка, потом отац Илија, а остала је само њихова ћерка Слађана, која је удата и има троје дјеце.

Монструм жена заклала дечака

Малог Слободан је убила Албанка Елфета Весели. Поступајући по захтјеву Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске су је ухапсиле у Кантону Њушател 25 година након злочина. Осуђена је на 10 година затвора. Апелационо вијеће Суда БиХ другостепеном пресудом крајем децембра 2019. године повећало је Елфети Весели затворску казну са 10 на 13 година за убиство малог Слободана. У казну је урачунато вријеме које је провела у притвору од 24. марта 2017. године, као и вријеме које је провела у екстрадиционом притвору.

Тужилаштво БиХ је истакло да је Елфета Весели као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подруцју Каменице. Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила дјечака, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.