Пуковник у пензији Бошко Зорић рекао је да је Војска СРЈ током НАТО бомбардовања 1999. године насамарила НАТО и сачувала своју авијацију.

Он је објаснио да је војска у сарадњи са групом ентузијаста и ваздухопловним моделарима направила различите макете које су заварале НАТО и на тај начин сачувала дио борбених авиона Миг-29 од уништења.

– На Косову 1999. године моје колеге су успјешно поставиле макете мостова који су представљени као препрека за тенкове, и вјешто су их маскирали тако да изгледају као да су мостови од асфалта. НАТО је гађао управо те мостове. А за израду макета су коришћени гума, крпа, даска и можда неки лимар, нека је све то укупно коштало 2.000 евра, а захваљујући томе, није срушен наш ниједан прави мост – истакао је Зорић.

Додао је да се „мамци“ вијековима примењује у ратовању и да је у шестом вијеку кинески мислилац и војни теретичар у свом дјелу „Умјеће ратовања“ Сун Цу препоручио коришћење мамаца ради обмане непријатеља.

Лажно оружје од синтетичке свиле као мамац у модерном рату

– Основна идеја сваког војсковође је да завара свог противника и прикрије своје праве намјере – рекао је Зорић и напоменуо да је у Првом свјетском рату коришћено лажно артиљеријско оружје направљено од разних материјала.

Зорић је додао да су некада прављене и лутке коња како би непријатељ био обмањен о правој снази и броју војника.

– А у Другом свјетском рату током искрцавања у Нормандију коришћена су разна средства да се прикрију војници како би се генерали Вермахта довели у забуну – објаснио је Зорић.

Војни аналитичар и предсједник Центра за геостратешка истраживања и тероризам, Владе Радуловић, рекао је за К1 да су средства којима се гађа једна макета десет и више пута скупље од те исте макете.

– Први и основни циљ је да прикријете право стање, затим да обманете непријатеље да скупом муницијом дејствују и на тај начин открију свој положај. Када је ријеч о цијенама, зависи од компаније до компаније. Италијани имају добро тржиште када је ријеч о макетама. Обично су цијене између 1.000 и 3.000 евра, али заиста нису велике ако знате шта можете да добијете – нагласио је Радуловић.

Како је објаснио, данас макете морају имати емитере лажног радарског зрачења, јер постоји технологија која хвата тај одраз лажних макета.

Наглашава да је од почетка рата у Украјини чешка компанија за производњу лажног оружја на надувавање удвостручила продају и како је истакао, то је добар примјер који приказује да постоје „неки други људи у овом војном систему који су важни за бојиште“, попут војних инжењера који израђују макете.

– Најпластичнији“ примјер самог концепта маскирања био би Тројански коњ – подсјетио је Радуловић и напоменуо да он представља идеју да пронађете начин како да нешто сакријете.

– Из Другог свјетског рата имамо примјер како су Нијемци осликавали ситуацију да имају већи број оклопних возила него што имају. Нађете ливаду, са оклопним возилима направите што више трагова и сакријете их у шумарак. Непријатељ тражи трагове возила и када наиђе на трагове које сте оставили он се запита колико вас заправо има – додао је Радуловић.