Припадници хрватских паравојних формација „Тигрови“ извршили су стравичан покољ, 5.септембра 1991. године, над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди.

Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења војске бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.

Паравојна група „Тигрови“ је у ноћи између 5. и 6. септембра око 22.00 часа прва упала у Гређане из правца села Млака и Нови Варош, разоружала сеоску стражу, а потом је услиједио масакр над српским цивилима.

Аутор текста, који је био очевидац догађаја, у два наврата је о томе дао писану изјаву представницима Хашког трибунала у нади да ће правда кад тад стићи злочинце, јер је те ноћи у непознатом правцу одведен и његов отац Рајко, који до данас није пронађен, наводи Срна, преноси Глас Српске. Из те ужасне ноћи, у којој се повремено чула рафална паљба, сјећа се запомагања и јаука рањених, а сутрадан је, наводи, био видљив стравичан злочин, масакрирани старци и жене.

Према његовим ријечима, Хрватска паравојска убила је Симу Зјалића, Милка и Раду Гаћеша, Драгицу Чалић, Љубицу Зјалић, Остоју Миладиновића, Милана Кесера, Рајка Гљивицу, Рајка Савића и многе друге из сусједног села Човац.

Помагао је, наводи, мјештанима који су игром случаја преживјели масакр да збрину рањене и сахране мртве, као и побијену стоку у близини сеоских њива.
Хрватске паравојне формације које су напале Гређане иза себе су оставиле праву пустош, изрешетане куће, прозоре, разваљена врата, разбацане ствари, а на фасадама спрејом исписане јединице „Тигрови“ и усташка слова „У“, поруке „Вратићемо се опет“.

Једног територијалца, чије име из безбједности његове породице не помиње, хрватски бојовници су мучили, а потом су његово тијело бацили у сеоско гробље и прекрили вијенцима.

Након пада западне Славоније у руке хрватских оружаних снага у операцији „Бљесак“ 1995. године, један од хрватских бојовника који је трагичне ноћи 5. септембра 1991. године био у Гређанима јавио се родитељима убијеног територијалца хвалећи се да је лично он убио њиховог сина показујући као доказ личне документе убијеног. За овај ужасни злочин до данас нико нигђе није одговарао, ни пред хрватским судовима ни у Хагу.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким породицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата уз образожење да су их убили „четници“, а не хрватске паравојне групе и војници.

Старији мјештани западнославонских села причају да им се поновила иста судбина, као и 1941. године када су их Павелићеве усташе, уз помоћ комшија, убијале на кућном прагу, те одводиле у логоре смрти Стара Градишка, Јасеновац и Млака.

Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима 1991. и 1995. године у западној Славонији, а хрватско правосуђе и даље упорно ћути о овим стравичним злочинима.

Владика пакрачко-славонски Јован је 27. октобра 2013. године године у селу Гређани код Окучана освештао спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба од 1991. до 1995. године из овог села, која је постављена у старом дијелу цркве Свете Петке.

На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић, Остоја Миладиновић, Војислав Никшић, Јован Радујковић, Симо и Љубица Зјалић. Црква Свете Петке из 1752. године у Другом свјетском рату је порушена, а изградња нове започела је послије рата, али није завршена.