Млади Паљанин Милош Симанић када је чуо пјесму „Крвава Жепа“ пожелио је да гусла и опјева српске историјске јунаке који су бранили свој народ и заслужују да живе у пјесмама, те данас уз гусле чува српску историју од заборава.

Симанић, који је сада матурант паљанског Средњошколског центра, изјавио је Срни, а пренио РТРС, да без обзира на то чиме се буде бавио – увијек ће истицати значај гусала и историје јер оне не смију пасти у заборав.

„Гдје су сви ћутали – гусле су говориле. За то им дугујемо велику захвалност“, поручио је Симанић, члан Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала.

Овај младић се бави и фолклором, а гусла из љубави према српској историји и жели да покаже свима, посебно младим генерацијама, шта су гусле и да их се Срби никада не смију одрећи. „Ако их се одрекнемо – одрекли смо се наше историје“, изјавио је Симанић.

Према његовим ријечима, гуслање није тешко научити и ако постоји љубав лако се савлада – гудалом се превлачи преко струна, а онда рад прстију иде својим током. „Без тренинга нема ничега, као што гуслање без пјевања не може и обрнуто“, истакао је Симанић.

Симанић је испричао да се љубав према овом инструменту родила док је био дијете, али се гуслањем озбиљније почео бавити тек 2017. године, те се, чим је сазнао да на Палама постоји једно од најстаријих и најуспјешнијих гусларских друштава „Старина Новак“, учланио. „Учитељи су ми показали основне вјештине гуслања и за то сам им неизмјерно захвалан. Наступао сам на бројним манифестацијама. То су најчешће фестивали гуслара, гусларске вечери“, рекао је Симанић и навео да је у Невесињу прије двије године освојио 3. мјесто на Фестивалу младих гуслара Републике Српске.

Он је напоменуо да су и професори препознали његов таленат, те је кроз учешће на приредбама могао да младима приближи овај инструмент и српску историју и допринесе школским културним манифестацијама – наступао је на „Данима књиге“, „Данима сјећања“, као и на свечаној академији поводом обиљежавања Дана Републике Српске и на Светосавској академији. Када је ријеч о његовим даљим плановима, заинтересован је за школовање на Полицијској академији у Бањалуци.

У Жепи код Хан Пијеска страдало је 45 српских бораца, мучки убијених у кланцу у засједи коју су им, упркос претходном договору, поставили припадници муслиманских снага. Колона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске 4. јуна 1992. године кретала се према брду Зловрх, била је у хуманитарној мисији и имала је задатак да достави храну и воду за 13 војника који су на тој коти обезбјеђивали радио-релејни објекат. Са муслиманским снагама био је постигнут договор да српски војници мирно прођу, међутим, муслиманске снаге су тај договор прекршиле и мучки с леђа, из засједе, напале српске војнике.