Навршиле су се 24 године од НАТО бомбардовања Сурдулуце, када је убијено 15 избјеглица из бивше Републике Српске Крајине и четворо стараца.

Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјетио је да је НАТО са четири пројектила велике разорне моћи гађао Сурдулицу и да су погођени павиљон Специјалне болнице за плућне болести „Санаторијум“ у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине и старачки дом.

У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године убијени су Босиљка Малобабић /53/ и њена ђеца Милена (20), Раде (19) и Миленко (16), Мила Слијепчевић (90), Душан Манојловић (72), Милица Манојловић (77), сви избјегли из Сјеничка код Карловца.

Авијација НАТО-а убила је и Славка Поповића (60), Ђорђа Павковића (45) и Даницу Малешевић (61) из Крњака, Напијала Драгића (70) из Војнића, Богданку Јањанин (74) из Вргин Моста, Петра Будисављевића (60) из Врховине, Раду Жигића (52) из Коренице и Миланка Вучковића (65) из Дуге Ресе.

У оближњем Старачком дому убијени су Стан Рашић (66) из Врања, Босна Милановић (68) и Стамена Рангелов (61) из Сурдулице, те Десанка Величковић (67) из Владичиног Хана.

Дијелови тијела убијених Срба из РСК извлачени су неколико дана из рушевина и скупљани са околних стабала, те је вршена реконструкција ради идентификације. Дејства бомбардовања су, међутим, била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав, како чврстих, тако и меких ткива за неколико тијела, због чега су, упркос упорности и жељи патолога, остали неидентификовани Милица Манојловић и браћа Раде и Миленко Малобабић.

Посмртни остаци избјеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њиховог завичаја у Лици и на Кордуну, који су напустили у августу 1995. године током хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, пренио је Глас Српске Срну. Из „Веритаса“ су саопштили да за убиство избјеглица из Лике и Кордуна и стараца из Србије нико никада није одговарао, већ су постали колатерална штета у „хуманитарној мисији“ апсурдног и циничног назива „Милосрдни анђео“.