Хијерархија пакла Јасеновца била је састављена од највећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача.

Крволоци су уједно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили, подсјећа Интермагазин.

Само потреба још више крви мијењала их с положаја.

Помагачи, сакупљени са свију страна, нису претстављали поједине слојеве или крајеве саме земље, већ њену укупност. Најбројније је била заступана Херцеговина, затим Далмација, па Босна, Лика и све мање до Славоније, а најмање ужа Хрватска. Тих је било доста у Загребу, а из осталих крајева лако је било наћи по којег кољача.

Примитивни крајеви, откуда су углавном ницали кољачи и њихови помагачи, најзначајнији је пут за откриће велика потока људске крви, који је само незнањем водио све даље – паклу, и у њем гробљу најсвјетлијих синова земље и најбоље браће…

Уз примитивност и незнање, важан је и трећи фактор, а то је ум, па и сам интелекат, у служби лажи и мрака, тим и сам често такав…

Крвници-убице-кољачи или управа пакла:

Макс Лубурић: емигрантски натпоручник и све даље до генерала, заповједник цјелокупне усташке обране и повјереник свих логора.

Ивица Матковић, натпоручник, затим сатник, замјеник Лубурића.

Љубо Милош: поручник, затим натпоручник, заповједник свих логора са сједиштем у паклу.

Мајсторовић-фра Филиповић: натпоручник, свећеник, заповједник самог пакла.
Јеролим Маричић: заставник, затим поручник, заповједник дубине пакла – ИИИ. ц (простор ограђен жицом у који су смјештани заточеници одмах по довођењу у логор, одатле су одлазили на рад, ту су се одвијала најасвирепија и најстрашнија мучења, убијања, клања, а већина заточеника ту је остајала до краја живота – нап. И. Б.).

Инг. Хинко Доминик Пичили: посљедњи чин пуковник, заповједник радне службе у паклу.

Главни помагачи:

Драго Гашпаровић, водник, звани „Бонзо“. Страх и трепет свих заточеника. Извршилац најстрашнијих мучења у логорском затвору и мјесецима кољач у Градини.

Динко Шакић, заставник, мучитељ, убица и кољач у Градини.
Маринко Полић, кољач у Градини.

Алага Зулкић, водник, заповједник пилане. Убица, те страшни мучитељ тољагом и жељезном биковачом.

Анте Зринушић, водник, заповједник грађевинске групе. Извршилац посебних убистава, скопћаних с потешкоћама.

Славко Лисац, заставник, прикрити мучитељ.

Никола Хирсцхбергер (Хиршбергер – нап. И. Б.), шофер. Тежи мучитељ батинама.

Осим споменутих, још су постојали многи помагачи, међу којима усташки агенти-заточеници, и још обични војничари, пратиоци, чувари и надзиратељи рада насипа. Под њиховим кундацима и батинама пало је на хиљаде заточеника при самом раду, и на истом мјесту затрпани у најкрвавијем насипу свијета…

Сви овдје изнешени претстављали су управу и помагаче им од почетка оснивања и даље концентрације. Касније, заповједници пакла, уз бројне своје помагаче, били су: Никола Гађић, Мирко Слишковић, Ивица Бркљарић, Динко Шакић и посљедњи инг. Пичили – сви на висини јединог задатка – убијање, и циља – што веће мучење и тамањивање заточеника…

(Из репринта књиге “У мучилишту – паклу Јасеновац” Ђорђа Милише, Политика, Београд, 1991, а на основу фототипског ауторовог издања, Загреб, 1945.)