На 13 километара од Ариља на путу ка Ивањици, на лијевој обали ријеке Моравице налази се манастир Клисура, посвећен Светим Архангелима Михаилу, који је прије био познат као манастир Добраче

Један је од најстаријих у Србији, јер се сматра да је подугнут у 13. вијеку и то по узору на тадашњу епископску цркву у Ариљу.

Манастир Клисура има историјску, архитектонску и уметничко-споменичку вриједност и свједочи о карактеристичном умјетничком стваралаштву и културним приликама у југозападном дијелу Србије. Унутрашњост храма прекривају фреске и иконе, које су осликали познати иконописци Симеон Лазовић и Димитрије Посниковић.

У њему се чувају умјетнички вриједне руске иконе, а мајстори дуборесци остварили су велики домет у изради портала.

„Манастир Клисура има готово све богослужне књиге углавном руских издања, из 19. и са почетка 20. вијека. Имао је и доста старих рукописних књига. Највећи број старина, богослужних предмета и књига које је манастир имао уништили су Аустријанци 1915. и 1916. у бројним потерама за поп Вељком Танкосићем, дугогодишњим парохом овог манастира, који је због родољубља и организовања отпора против окупатора, објешен од стране Аустријанаца 1916. у Ужицу“, рекла је за РИНУ Ана Станисављевић из Туристичког центра у Ариљу.

Црква је како сведочи Летопис , била порушена и спаљена 1688. године када је народ ових крајева учествовао у биткама против Турака а на страни Аустријанаца. Године 1690. храм је напуштен, како је то био случај са готово свим црквама и манастирима јужно од Дунава, кад се живаљ током Велике сеобе повукао на север.
Манастир је обновљен 1798. године, и од тада до данас није мијењао свој спољашњи изглед. Активност цркве при манастиру Клисура везана је за цркву Светог Ахилија у Ариљу који је од 1216. године био духовно сједиште овог краја, односно сједиште Моравичке епархије.

„Даља судбина манастира Клисура повезана је са активним учешћем свештенства у бурним историјским превратима и борбама српског народа овог краја. Првобино мушки манастир, одликовао се живим учешћем игумана и калуђера у ратовима па се тако наводе игуман Хрисантије Мученик, архимадрит Прпокопије Бујисић за кога се тврди да је покретач устанка 1875. године“, каже Станисављевић.

Претпоставке да црква Светих архангела Михаила и Гаврила потиче из доба Светог Саве везана је, између осталог, и за народну пјесму којом се исто тврди и за цркву Светог Николе у селу Бреково, а која је записана 1936. године. Народ је у усменом предању сачувао причу о томе како је Свети Сава, пролазећи тим крајем, срео једног човјека, чобанина, из Добраче коме је, нако што је саслушао жалбу да су им овце мршаве јер не стигну да се напасу пошто морају ујутро у Бреково цркви, савјетовао да направе себи цркву. По овој легенди, настала је црква, данашњи манастир Добрача, односно Клисура.

На основу помињања Светог Саве у овој легенди, вјеровало се да из доба Немањића потичу обе цркве мада за то нису пронађени никакви докази. Пред предања увјерење у настанак цркве крајем XИИИ вијека извучено је из аналогија у стилу градње са храмовима настали током периода рашке градитељске школе.

Претпоставка да је манастир Клисура задужбина Светог Саве није доказана, али ни оповргнута, а ова светиња данас је под заштитом државе.