Био је новембар 1915. године, а Призрен је био посљедњи већи град пред полазак краља, војске и народа на пут преко планинских врлети Албаније…

Краљ Петар, омиљен у народу као чика Пера, иако и тада болестан, у саборном храму Светог Ђорђа стајао је током цијеле посљедње службе…

Само неколико дана прије тога, говорио је: „Нико не може да натјера једног краља да напусти своју краљевину. Пустите ме да умрем на вратима Србије“.

А онда је одлучио:

– Ви сте ме господо, натјерали да изнесем главу са српске земље и кренули у изгнанство, што ми је најтеже у животу. Пристао сам на то само зато да би са народом и војском подијелио најтежу патњу. Али нећу и круну да носим у ранцу као конзерву. Нека је у Призрену, граду наше највеће славе, а сада највеће несреће…“

Овим ријечима је краљ Петар И Карађорђевић „заледио“ своје пратиоце, тада већ регента, а касније краља Александра и остале врховнике приликом повлачења у Првом свјетском рату.

Према записима у књизи „Девестопетнаеста“, коју је написао чувени Бранислав Нушић, круна је тада закопана у Призенској богословији!

– Испод катедре, подигнуте су даске од пода. Пажљиво, да се не види траг. Била је ноћ, да нико не види. Секретар, краљев, и пуковници су се презнојавали. Колико ће, овде, почивати симбол државе? Да ли ће они претећи да је врате свјетлости и слободи, или ће то учинити они који долазе послије њих? Краљевић Александар, коме је стари краљ повјерио бригу о народу и држави, чекао је горе, изнад учионице да му јаве када посао буде готов… Готово је – јавили су му.

Осим круне, према предању, у Призрену је остао и краљев гвоздени кревет, све до 1999. године. На њему је спавао, тада владика Рашко-призренски, а потом Патријарх српски, господин Павле.

Причу о судбини круне краља Петра Првог потврдили су и у Историјском музеју Србије, у коме се круна данас налази.

– За вријеме Првог свјетског рата круна је била закопана у Богословији у Призрену, јер су туда при повлачењу прошли краљ, влада, регент и остали званичници. Тај дио постао је бугарска окупациона зона, али круна никад није откривена. А за вријеме Другог свјетског рата била је остављена на чување у манастиру Жича, уз остале краљевске инсигније, попут жезла и плашта, односно огртача од венецијанске кадифе опточеног хермелиновим крзном. Претпоставља се да је и тамо била закопана, јер је дио око Жиче и Краљева био поприште жестоких борби по избијању устанка против њемачког окупатора- сазнали смо од кустоса.

Овом круном је крунисан само краљ Петар И Карађорђевић, а то је и једина сачувана круна српских владара.