Лист „Црногорац“ је давне 1871 подсјетио да су стару Црну Гору населили Срби који су морали напустити своје домове након Косовског боја и који се нису хтјели одрећи своје вјере и свог идентитета, те да је управо Црна Гора тако постала земља српске слободе и независности од турског окупатора.

Они дивни јунаци који се прикупише у врлетима црногорскијем да одатле потсјећају Турке, да је Србин још жив, бјеху већ ограничени на један кутић само данашње Црне Горе. Што је још горе – међу њима се умножавају Турци, потурице, писао је цетињски лист ,,Црногорац“ 1871. године.

Лист је подсјетио да су стару Црну Гору населили Срби који су морали напустити своје домове након Косовског боја и који се нису хтјели одрећи своје вјере и свог идентитета, те да је управо Црна Гора тако постала земља српске слободе и независности од турског окупатора, наводи портал Инс4.

–Као што рекосмо, само сјенка слободе и независности народне остала је још у кршној Црној Гори послије косовске пропасти. Турчин је био све притиснуо, све поразио. И већ се спремаше да и ту пошљедњу сјенку збрише, писало је у тексту објављеном прије готово 150 година.

,,Црногорац“ је нагласио како су Турци уништавали српство и православље физичком силом, али и још тежим оруђем – турчењем српског народа, а потом поручио да је за Црну Гору одрицање од своје вјере највећа опасност.
–И настаде велика опасност да ће турство, кад силом не могаше, тијем начином овладати тадашњом Црном Гром. Владика Данило није већ могао излећи из свога манастира да не сусретне домаћега бјесног Турчина, објављено је на Цетињу 1871. године, у 47. броју листа ,,Црногорац“.