„Његош је заиста био генијалан, када је смислио овакво решење, јер кружна форма је права круна за врх Ловћена. Види се са свих страна и једнако изгледа са сваке“, оцјена је једног од најбољих архитеката свих времена Американца Френка Лојда Рајта.

О чудесној поезији и филозофији Његошевој написани су томови књига. И то првенствено из пера познатих историчара и теоретичара књижевности, на више свјетских језика.

Али малом броју људи из струке познато је да је „пустињак цетињски“, који је мјесто свјеца обезбиједио у литератури, био и врхунски – архитекта! Иако непрестано разапет између земље и космоса, одлично је познавао природне законе планете на којој је провео тек 38 година, подсјећају Новости.

Потврду за то дао је најбољи архитекта свих времена, Американац Френк Лојд Рајт, који је посјетио Црну Гору између два свјетска рата, док је још била „жива“ Његошева капела, црква на врху Ловћена. Када је сазнао да је највећи поета Јужних Словена „нацртао“ цркву коју је посветио свом стрицу Светом Петру Цетињском, и у којој је по сопственој жељи сахрањен, Рајт је рекао:

“Његош је заиста био генијалан, када је смислио овакво рјешење, јер кружна форма је права круна за врх Ловћена. Види се са свих страна и једнако изгледа са сваке“.

Дакле, капелу која је саграђена 1846. године, чинила је једна већа и једна мања кружна форма, реализована по Његошевом налогу и нацрту.

А ко је био позванији да тако нешто каже од Рајта (1867-1959). Оснивач модерне архитектуре, писац који је објавио двадесет књига, предавач, дизајнер великог опуса, познат је по томе што је вјеровао у обликовање структура које су у складу са људском природом и околином, што представља филозофију коју је назвао органска архитектура. А баш на томе је ловћенски геније смислио цркву-капелу, која ће бити порушена, упркос противљењу великог дјела културне јавности 1972. године.

Мало је познато да је Рајт, који је рођен у држави Висконсин, био супруг Олгиване (Олге Иванове Лазовић), унуке великог војводе и јунака Марка Миљанова, која је у Талесину, у далекој Аризони, заједно са славним супругом, основала познату Рајтову фондацију, једну од најчувенијих школа архитектуре на свету.

Олгина мајка Милица била је храбра и смјела ћерка војводе Марка Миљанова, чија је улога у Првом свјетском рату била велика. Послушала је своје срце и са пушком у руци отишла да брани свој народ. Њен отац није имао мушке насљеднике, па се говорило да је тај ратнички жар, који је горио из љубави према српском роду, усадио у своје три кћерке. Највише се распламсао у Милици, што се видјело одмах на почетку избијања Великог рата када је отишла на фронт, раме уз раме са мушкарцима. Када је стасала, Милица се удала за Ивана Лазовића и са њим 1898. године добија ћерку Олгу.

Из Црне Горе Олга је отишла као седмогодишња дјевојчица почетком двадесетог вијека, била је писац, плесачица, композитор, филозоф, учитељица. Била је у браку с Рајтом од 1924. до његове смрти 1959. Преминула је 1988. године. Послије њене смрти 1991. Амерички институт архитеката признао је да је Рајт највећи амерички архитекта свих времена.