Била је најљепша кћерка посљедњег руског цара, Николаја другог Романова. Красне љепоте, Татјана Романов, име је добила према Пушкиновој хероини романа “Евгеније Оњегин”, јер је руски цар желио да има ћерке Олгу и Татјану, према славној пјесми. У породици од милоште Татјану су звали Тања, Татјаночка и Танушка.

Родила се 10. јуна 1897. године у Санкт Петербургу. Татјана је била свијетле пути, плаво-сивих очију и лијепе кестењасте косе. У палати се говорило како је најљепша од четири сестре и најсличнија мајци Александри, са којом је била врло блиска. Штавише, причало се како је она и најдража царичина кћерка.

Од малена имала је блиски однос и са својом 18 мкесеци старијом сестром Олгом. Са њом је дијелила собу, своје тајне и жеље. Биле су толико нераздвојне да су добиле надимак Велики пар.

Али, иако су обе биле принцезе, одгајане су као и њихове млађе сестре Марија и Анастасија, са одређеном дозом строгоће. Спавале су на помоћним лежајевима без јастука, купале су се сваког јутра у хладној води, а од њих се очекивало да у слободно вријеме плету предмете који су потом давани у хуманитарне сврхе.

Сестре Романов нису имале никаквих додира са спољашњим свијетом све до Првог свјетског рата, када су Олга, Татјана и мама Александра завршиле болнички курс и бринуле као медицинске сестре Црвеног крста за рањенике. Ово је нарочито одговарало лијепој Татјани, која је од малена била практична и имала природни таленат за вођство. Била је рођена да руководи, па су јој сестре надјенуле и надимак “Гувернанта”.

Била је дубоко религиозна и непрестано је, попут своје мајке, читала Библију. Скупа са Олгом имала је чак и свој пук у коме је била почасни пуковник; обожавала је да иде у инспекцију војника и имала је и симпатију међу њима, као и међу рањеницима.

Руски цар Никола други Романов било је нетипично либералан за владара оног времена. Показао је то у неколико наврата, а поготово када је српски краљ Петар први Карађорђевић затражио руку његове Татјане за свог сина и престолонаследника Александра првог.

“Моје ћерке ће саме одабрати за кога ће се удати”, одговорио му је писменим путем, иако су договорени бракови били нормална појава оног времена. Али, приметио је да Александар не може да одвоји поглед са његове ћерке када су дошли у посјету.

Брачни преговори су прекинути због избијања Првог свјетског рата, али пар је наводно размијењивао писма све до трагичног завршетка породице Романов.

Татјана се једно вијеме виђала и дописивала са рођаком Дмитријем Јаковљевићем Маламом, који је био припадник царске војске. Одушевио је ју неочекиваним даром – француским булдогом којем је дала име Ортипо.

По избијању руске револуције 1917. године, цијела царска породица ухапшена је и одведена у Екатеринбург. Иако су били под цјелодневним надyором, нису оскудјевали ни у чему. Руски је цар био ослобођен свих дужности и обављао је ситнице као сваки други мушкарац – цијепао је дрва за огрев, шетао имањем и дружио се са својом породицом, наводи портал Опанак.

Постоје приче како су се сестре Романов зближиле са тамничарима, и са њима разговарале током поподневног чаја као са познаницима.

Наредне, 1918. године, читава породица бачена је у затвор. На љетње вече, 16. јула те године, цар, царица Александра и њихово петоро дјеце извучени су из својих кревета и одведени у подрум Ипатјев куће у којој су се налазили, гдје су бачени у окове.

На том мјесту су бездушно погубљени, заједно са послугом и породичним љекаром. Са прелијепом Татјаном убијен је и њен вољени пас Ортино, француски булдог.

Након овога настао је мит да је једно дјете успјело да преживи и настави живот у унутрашњости Русије. На стотине теорија наводи да су бољшевички одред смрти избејгли или Анастасија или син Алексеј.

Вијест о погубљењу стигла је и на Солунски фронт, гдје се Александар први у сузама опростио од несуђене југославенске краљице.

Њихови остаци ексхумирани су почетком деведесетих година прошлог вијека и сахрањени у царској гробници у Санкт Петербургу, а цијела породица проглашена је светом 2000. године од стране Руске православне цркве.