На изненађење турских истраживача и становника историјског византијског малоазијског града Никеје ( или данашњег Изника ) у провинцији Анадолији, једног јутра се из испод површине језера појавили темељи величанствене византијске Грчке православне цркве.

Прве референце су стигле од самих Турака који су причали о постојању велике историјске цркве из четвртог вијека посвећене светом апостолу Петру, односно, сматра се да је то био један од првих великих храмова који су красили ондашњу свегрчку православну Малу Азију.

Информација се односила на историјски објекат који се налазио у језеру на око 20 метара од обале и дубини од два метара испод површине воде. Kако је саопштио предсједник Археолошког одјељења за Улудаг Универзитета у Бурси, Мустафа Сахин, на том мјесту, гдје се налазе рушевине цркве, базилике, такође треба да леже и темељи локалног парламента из римско доба.

Професор Сахин сматра да је поред римског здања била изграђена и величанствена црква, као што је приказана на фотографији и вјероватно је доминирала читавим регионом.

Историјски подаци нам говоре, наглашава турски професор, да се са изградњом храма започело 313 године, непосредно након што је хришц́анство са Kонстантином Великим однијело побједу.

Овај значајни догађај означава почетак изградње и других велелепних храмова уздуж и попријеко по Малој Азији, у свим градовима гдје је живјела хришћанска популација и у свим римским провинцијама.

Претпоставља се, да је црква након великог земљотреса који је 740 године послије Христа погодио регију, потонула у језеро, да би се након толиког времена, опет појавила.

Очигледно да је у прошлости око Никеје било много земљотреса, као и велики земљотрес 1999 године, који је још више потонуо цркву испод површине језера.
Према историјским подацима, град Никеја је превасходно познат као мјесто одржавања два историјска васељенска сабора ( Први и Други Никејски Сабор ) ране хришћанске цркве, наводе Новости.

Зграда локалног сената (Сенато Сарај), како говоре сами Турци, изграђена 325 године у саставу грађевинског комплекса за базиликом, али је касније, због изградње Аја Софије Сенат пренијет у Истанбул. Велелепна Света Софија је данас претворена у џамију.

Различити искази локалних становника, каже универзитетски професор у Бурси, Бедри Јалман, о томе су нас извјештавали, а и рибари одавно су запазили како неке чудне рушевине леже на дну језера, али им нису придавали историјски значај од археолошке вриједности.

Прве фотографије допрле до јавности показују изузетну лепоту и величину овог храма –базилике. Kако и турски истраживачи откривају, уз Аја Софију, ова црква показује велику историјску и вјерску вредност. Овај се храм сматра једним од највећих хришћанских центара у Малој Азији тог времена и стога би могао привући много ходочасника из свих крајева свијета.

Kада је црква тачно потонула испод површине језера није познато, али најважније је да се неочекивано поново појавила, да још једном покаже, да се Грчки православни хришћански идентитет у Малој Азији никада није изгубио, па чак данашњи разни “знаци “ задивљују и турско становништво.