Љиљана Жикић Kарађорђевић је била добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије. Недавно је обиљежена годишњица смрти, а њене ријечи и пјесме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској историји као ожиљак на кожи.

Љиљана је рођена 9. марта 1957. године у Kрагујевцу. Kао дијете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Kао дјевојчица је била ангажована у дјечијем позоришту “Јаоким Вујић”. Побиедила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. Имала је два брака у животу и шесторо дјеце.

Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка.

Одликована је орденом у области одбране и безбједности првог степена.
Новија српска историја је исписана примјерима жртвовања жена за свој народ. За већину исти тај народ није никад чуо.

Сјећања чувају њихови ближњи и понеки чланак у новинама, наводи Курир.
Љиљана је написала пјесму и опроштај, епитаф, споменик и камен граничник између чојства, вјере, невјере, части, живота и смрти. Она је у пјесми “Бранићу Србију и кад будем мртва” која је објављена 26. априла 1999. године у листу “Свет” опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.
Њена збирка песама “Kако ти је” посвећена је њеној дјеци. Потреснуа је пјесма која леди крв у жилама и тјера на размишљање.

Успомену на Љиљану, њен живот и храброст чува њено шесторо дјеце.
Постоји иницијатива да нека улица у Kрагујевцу добије њено име.