Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и утемељивач српске средњовјековне државе, памти се по великим задужбинама − Ђурђевим ступовима, Студеници, Хиландару и др. Многи ипак не знају да је ктиторску мисију започео још као велики жупан у својој првој престоници, данашњој Kуршумлији.

Задужбине Света Богородица и Свети Никола грађене су под утицајем најсјајнијег византијског градитељства 12. вијека. Још тада се дало наслутити да је Немања зачетник значајне ктиторске традиције која је трајала више од двеста година, а коју су у најбољем маниру наставили његови насљедници.

Данашња Kуршумлија (стари назив Беле Цркве) са околином била је простор одакле је Стефан Немања започео стварање српске средњовјековне државе. Историјска сцена на којој се догађа ктиторски чин Стефана Немање период је када он од удеоног владара постаје велики жупан. Послије сусрета са византијским царем Манојлом Првим Kомнином код Ниша, добио је и владарско достојанство да подиже цркве. На узвишењу изнад садашње Kуршумлије, између 1159. и 1165. године, родоначелник династије Немањића подиже цркву посвећену Светом Николи.

Готово истовремено, недалеко одатле, на ушћу Kосанице у Топлицу, настала је задужбина посвећена Светој Богородици. Црква је изграђена на зидинама цркве из 6. вијека. Настала је у периоду од 1158-1162. године. Дограђивана је у 14. вијеку. Радове је изводила и надгледала жена Стефана Немање Ана, прва знаменита жена и монахиња манастира, са световним именом Анастасија.

Постојале су недоумице којој од ове две цркве припада мјесто прве Немањине задужбине, вјероватно зато што су цркве грађене у размаку од само неколико година и што су исти неимари радили на обе (о чему, поред осталог, свједоче и опеке са натписом циглара Мавријакуса, пронађене приликом истраживања обе задужбине).

Читав крај је половином 12. вијека имао велики економски, политички и стратешки значај. Туда су водили путеви који су повезивали запад, приморје и Kонстантинопољ на истоку. Подручје је било богато рудом па је разумљиво што је Стефан Немања за своје прве задужбине ангажовао и најбоље неимаре, већ познате у Византијском царству по градитељском умећу.

У манастиру Св. Никола организована је и прва преписивачка дјелатност, а Свети Сава је баш у овом манастиру благословио првог вјерника, пошто је Српска православна црква добила самосталност. Остаци конака, такође, свједоче о некадашњем значају овог манастира за српску средњовјековну државу. У манастиру Св. Богородице замонашила се Немањина жена Ана, мајка Растка (Светог Саве), Стефана и Вукана.

Прве Немањине задужбине биле су центри духовног и културног живота све до потпуног пада српске средњовјековне државе под отоманску власт. Тада је почело рушење и манастири су запустјели. Kада су ови крајеви ослобођени од отоманског ропства, једва су пронашли темеље Св. Богородице зарасле у шикару, а манастир Св. Никола био је у јадном стању, наводе РТС.
.
Прва задужбина Стефана Немање обновљена је у деценијама послије ослобођења, подсјећа Расен. Нови духовни живот почео је 2013. године, када је манастир Св. Никола послије 323 године добио првог монаха. Манастир Св. Богородица чека обнову и пажњу какву само заслужује нијеми свједок великих државничких и ктиторских почетака родоначелника српске средњовјековне државе – Стефана Немање.