Њемачки окупатори су у Београду 5. јула 1941. године основали злогласни логор на Бањици, кроз који су до октобра 1944. прошле десетине хиљада људи, углавном Срба и Јевреја.

Већина логораша усмрћена је на стратишту у Јајинцима близу Београда.

Према процјенама и заплијењеној документацији, из тог логора и осталих затвора стријељано је најмање 70.000 људи, јавила је Срна, пренио Глас Српске.

У регистар логора, који је радио до октобра 1944. године, уписано је 23.637 затвореника, али се посредно може закључити да је бројка знатно већа.

Велики број осуђеника није ни увођен у бањичке књиге већ је директно пребациван у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са Старог сајмишта, од којих је највише било Јевреја.

Логор на Бањици био је највећи логор на подручју окупиране Србије.

Њемачке окупационе власти наредиле су у јуну 1941. године формирање логора у Београду.

Тај логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. године у касарни бивше југословенске војске. Имао је двојну њемачко-квислиншку управу, али је био под њемачком командом.

Логор је имао двије секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други дио био у надлежности Гестапоа.

Прва званична категоризација логораша извршена је у септембру 1942. године, када је уведена и нова категорија затвореника – присталице Драже Михаиловића.

Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и најбоље обезбијеђених, за вријеме окупације пет логораша успјело је да побјегне.

Прво бјекство забиљежено је у јануару 1943. године, када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара Комунистичке партије Југославије Милоша Минића, успјела да се извуче из логора.

Друго веће бјекство забиљежено је у октобру 1943. године. Из логора су побјегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар.

Било је и покушаја бјежања бањичких логораша за вријеме извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.

Након ослобођења Бањички логор претворен је у музеј.

Некадашња соба смрти претворена је у спомен-собу са изложеним стварима и предметима који су некада припадали логорашима.

Скупштина града Београда поставила је 1969. године, поводом четврт вијека од ослобођења града, спомен-обиљежје испред зграде бившег концентрационог логора на Бањици.