У порти Цркве Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи 5.јула је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа погинула 24 српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице прије 31 годину.

Преживјели чланови породица настрадалих и делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице положили су цвијеће уз спомен-плочу, коју су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли настрадалим сродницима и комшијама у порти локалне цркве чиме је одата почаст настрадалим и обиљежена 31 година од свирепог убиства невиних становника овог српског села.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић изјавио је Срни да ће учесници овог скупа поново подсјетити јавност на српска страдања у Подрињу, које Тужилаштво и Суд БиХ годинама игноришу, саучествујући у злочину прикривајући починиоце, односно опструкцијом која доводи до тога да свједоци умиру и нестају, а извршиоци као слободни грађани чекају дубоку старост.

Којић је указао на дискриминаторски однос правосуђа БиХ према српским жртвама, које својим пристрасним радом и двоструким мјерилима настоји да испише лажну историју.

„Креирају историју да одговара само бошњачком, као најбројнијем народу, што је у супротности са истином. То је жалосно, непрофесионално и срамотно“, истакао је Којић, пренио је РТРС. Он је подсјетио да су муслиманске снаге из Сребренице наставиле континуирано етничко чишћење, започето у априлу 1992. године, као и уништавање свега што је српско и упале су 5. јула 1992. у српско село Крњиће, гдје су поубијале све становнике које су стигли. Већином су то били старији цивили.

Тог кобног дана, између осталих, убијен је стари непокретни сеоски учитељ у пензији Васо Парача, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици.

Неке од жртава пронађене су унакажене и у фази распадања тек 15 и више дана након убиства. Преживјели мјештани Крњића причају да је тог трагичног дана, осим спаљеног учитеља Васе, убијен директор школе у Скеланима Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Бобан Лазаревић убијен је у тренутку док је обављао вјерски обред.

Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна, а попаљена и уништена непокретна имовина како би били уништени трагови српског постојања на овом простору.

У походу етничког чишћења муслиманске формације су прије Крњића, током маја и јуна те године уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховицу, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане и још десетак заселака у сребреничкој, као и Лозницу, Загоне и још неколико села у братуначкој општини убијајући српско становништво које није успјело да се склони и побјегне.

За злочине над цивилима у Крњићима нико није одговарао, као ни за бројне масовне злочине које су над Србима у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића.