У братуначком селу Буљим, 12.октобра, је откривена и освештана спомен-плоча књижевнику и четничком војводи, организатору устанка и српског отпора фашистима у сјевероисточној Босни, мајору Јездимиру Дангићу.

Јездимир Дангић рођен је 4. маја 1897.године у Братунцу, а стријељан пред крај априла 1947. године у Сарајеву.

Био је најмлађи члан „Младе Босне“ и као припадник те организације робијао је 3,5 године током Првог свјетског рата.

По наређењу Драже Михаиловића, он је постао организатор и вођа српског устанка од августа 1941. године у сјевероисточној Босни.

У њемачко заробљеништво Дангић је пао 1942. године. Из затвора је побјегао 1944. и придружио се Варшавском устанку. Совјетска Црвена армија га заробљава и након рата испоручује Федеративној Југославији гдје га Титови комунисти осуђују на смрт.

Дангић је посебан траг оставио у књижевности као аутор више од 20 прича објавених у различитим листовима и часописима између два свјетска рата, те два награђивана романа „Наше тамновање“ и „Глад и тамница“.

Спомен-плоча и јарбол са српском заставом висок 12 метара подигнути су недалеко од мјесне цркве у селу из којег води поријекло породица Дангић, односно Јездимиров отац Саво, који је био свештеник у Сребреници и Братунцу.

Иницијативу за постављање спомен-плоче овом знаменитом Братунчанину покренуло је и реализовало Удружење грађана „Источна алтернатива“ Републике Српске.

Предсједник овог удружења Војин Павловић захвалио је свима који су помогли да се ова иницијатива оствари и онима који су лошим макадамским путем дугачким 10 километара изашли на овај планински вис да присуствују часу сјећања, откривању и освештању спомен-обиљежја Дангићу који је спасио српски народ средњег Подриња од њемачког и усташког погрома у првим годинама Другог свјетског рата, јавила је Срна, пренио Глас Српске.

Члан овог удружења Мирко Благојевић из Бијељине рекао је да је почаствован што је доживио да открије спомен-плочу српском патриоти и мученику, војводи Дангићу.

„Ово је мали знак наше захвалности и први корак у рехабилитацији Дангића, те сјећања на његов слободољубиви живот и дјело и допринос очувању српског народа и кулутре на овим просторима“, поручио је Благојевић.

Истакао је да се о њему убудуће треба чешће и више говорити и у правом свјетлу, истинито приказати његова улога и дјело, као и његова жртва за слободу у борби против фашизма, због чега су га комунисти осудили на смрт и никада му се није сазнало за гроб.

Ово је прво спомен-обиљежје Дангићу подигнуто након више од 76 година од његовог стријељања у Сарајеву.

На улогу Дангића у организовању војних формација и пружању отпора фашистичком окупатору подсјетио је Божидар Катић из Удружења „Церски марш“ из Шапца који је прочитао писмо Војислава Михаиловића, унука команданта Српске војске у отаџбини Драже Михаиловића, у коме говори о повјерењу његовог дједа у Дангићев патриотизам, војничко знање и организационе способности, што је он потврдио организовањем снажних четничких јединица у сјевероисточној Босни, које су сачувале српско становништво од уништења.