Током бомбардована Београда 1941. године спаљена је библиотека и уништено више од 300.000 драгоцјених књига, као и многи средњовијековни писани трагови.

Срећом, неки од њих су преживјели и остали као свједочанства постојања и трајања Срба на овим просторима.

У малој цркви на Пељешцу, у близини некадашњег Стона, сачуван је једини портрет неког од српских монарха пре династије Немањића.

Да је прије Немањића постојало неколико српских династија већ одавно није непознаница. Прва српска владарска династија, како тврде историчари, била је породица Војисављевић.

Црква светог Михаила задужбина је првог српског краља Михаила Војислављевића, који је владао Травунијом, Захумљем, Дукљом и Рашком, подигнута је у старом Стону крајем 11. вијека, а фреска је живописана око 1080. године.

Ктиторски портрет краља Михаила налази се у малој ниши која се налази лијево од ранијег улаза у цркву. Изнад ње се налазила још једна фреска, која је данас само делимично сачувана. Стручњаци сматрају да је на њој био приказан неко од апостола или сам Исус.

Михаило држи у рукама своју задужбину, а његово лице на фресци је издужено, са великим очима, изнад којих су наглашене обрве, док је на челу насликана дубоко урезана хоризонтална бора. Коса му је дужа, просједа и допире до потиљка, попут његове браде. На глави носи краљевски вјенац западног типа који се среће широм средњовијековне Европе.

Војислављевић је владао српским средњовековним областима Дукљом, Травунијом, Захумљем и Рашком, од 1050. до 1081. године. У почетку је владао као кнез, а своју државу је око 1077. године уздигао на ранг краљевине за шта је добио потврду од папе Гргура ВИИ.

Црква је била малих димензија, дужине шест, а ширине четири метра. Ипак, била је необично висока, више од седам метара, а богато је била украшена каменом орнаментиком, наводи Опанак.

Свети Сава је на овом мјесту 1219. године основао Епархију Хумску или данашњу Епархију Захумско-Херцеговачку, наводи портал Митрополија. Стон и Пељешац су у оквирима Србије остали све до 1333. године када ће их Дубровнику, за годишњи данак од 500 перпера и под условом да „поје српски поп у Стону“, продати тада краљ, а касније цар Душан.

Данас на Пељешцу и у Стону нема ни српске цркве ни српског попа.