Вијест о смрти краља Александра Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године, шокирала је Европу.

Човјек који је тога дана пуцао на владара Југославије и француског министра Луја Бартуа променио је ток историје свих држава на Балкану.

Тог судбоносног 9. октобра 1934. године био је уторак. Краљ ‘Ујединитељ’, Александар И Карађорђевић, послије пута преко Цетиња и Дубровника, коначно је стигао у Марсељ, у коме је требало да отпочне своју званичну посјету Француској.

Усташе, којима је руководио Анте Павелић, у то време су настојале да сруше Југославију и успоставе Независну Државу Хрватску и већ су покушавале атентат на краља. Павелић се за помоћ обратио свом пријатељу Ванчу Михајлову, вођи терористичке групе ВМРО, чији је циљ био да Македонију изузме из Југославије и прикључи је Бугарској.

Тако на сцену ступа Бугарин Величко Димитров Керин (псеудоним Владо Георгијев Черноземски). Надимак му је „Черноземски“, јер је „предавао черној земљи“ оне које је ВМРО осудио на смрт, подсјећа Информер. Он у Мађарској, на једном салашу близу југословенске границе, за атентат спрема тројицу усташа: Мију Краља, Ивана Рајића и Звонимира Поспишила. Уочи Александровог доласка у Француску Черноземски и Мијо Краљ иду у Марсељ, а Рајић и Поспишил у Париз, да југословенског монарха, ако преживи, тамо дочекају.

Југословенска обавјештајна служба сазнала је за ову групу од једног свог агента у Италији, па је преко амбасадора у Паризу краљ упозорен да се не искрцава са брода. Александар је одговорио: „Сада је за то исувише касно. Морамо се држати програма.“

Тачно у 16 часова краљ је напустио палубу југословенског разарача којим је стигао до Француске. Предвиђено је да главни дочек буде у Паризу, па га је у Марсељу дочекао само министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан високог ратног савеза.

Краљ Александар је у пратњи ових званичника сјео у отворен аутомобил иако је било предвиђено да се вози блиндираним возилом. Због коњице која је ишла испред, поворка се кретала веома споро, а краљ је поздрављао и махао окупљеном народу.

А онда, око 16.20 часова зачули су се пуцњи који су заувијек промијенили историју Југославије. Владо Георгијев Черноземски уписао се у анале као човјек који је у Марсеју убио југословенског краља Александра Карађорђевића и ранио француског министра унутрашњих послова Жан Луј Барту који је касније преминуо од рана.

У гужви која је услиједила, Черноземског је мачем оборио француски полицајац, а затим су га погођеног са више метака у тијело на смрт претукли окупљени грађани. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбиједности, гдје је и умро, према званичним извјештајима, не изговоривши ни једну ријеч.

Код њега је пронађен чехословачки пасош на име Петар Келеман, два пиштоља, маузер Ц96 калибра 7,62 мм и валтер, двије бомбе, бусола и 1.700 франака. Пасош је издао чехословачки конзулат у Загребу. Керин је имао на десној руци истетовирану мртвачку главу и две укрштене кости, а изнад четири слова, ћирилицом, ВМРО.

Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милио је до полицијске станице, гдје му је пружена прва помоћ. Међутим, љекари ништа нису могли да учине. Неколико минута послије 17 часова краљ Александар И Карађорђевић од Југославије издахнуо је не долазећи свести.

Черноземски је био члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) која је имала за циљ стварање независне државе Македоније. Умјесто тога, организација је касније постала инструмент бугарске политике на Балкану.

Завјереници који су стајали иза Черноземског имали су за циљ рушење Југославије коју су сматрали „тамницом народа“ који живе под српском доминацијом. Због овога је вјероватно настала и легенда по којој је краљ Александар прије него што је умро рекао чувено: „Чувајте ми Југославију“.

Данас се сматра да је краљ одмах умро и да је ријеч о миту.