Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку побједу у Великом рату – Церску битку, постао тек други човјек који је у Србији добио чин војводе.

И како то обично бива, била је реч о изузетно скромном човеку који није много марио ни за похвале ни за одликовања и који је, у мирнодопском периоду, много више волео свој дом у Чачку него дворске балове и пријеме.

Зато и не чуди колико је вољен и поштован био у народу, подсјећа Историјски забавник. Када је преминуо 27. априла 1929. године била је то вијест која је дубоко погодила хиљаде људи о чему свједочи и ова умрлица.

На њој пише: “Велики војник, побједник са Једрена, Цера и Доброг Поља, почасни члан Удружења резервних официја и ратника ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ преминуо је и биће сахрањен у Чачку.

Ратници његове непобједиве армије, болно потресени овим великим губитком за нацију и војску, дубоко се клањају сјени ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ.

Његове заслуге за Отаџбину и Нацију, његова љубав и старање за војнике – као култ његове личности, биће најдража успомена у сјећању свих ратника и резервних официра.

СЛАВА ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ! СЛАВА МУ!У Београду,
28. априла 1929. године

Средишна управа Удружења резервних официра и ратника”

Сахрана је одржана 30. априла 1929. у Чачку.